U Srbiji se danas obeležava Dan rudara, 6. avgust

BEOGRAD - U Srbji se danas obeležava Dan rudara ustanovljen u znak sećanja na veliki štrajk rudara u Senjskom rudniku, koji je počeo 6. avgusta 1903, kada su se rudari prvi put organizovano suprotstavili zarad zaštite svojih prava.

Povodom Dana rudara, u Boru i Majdanpeku će biti organizovan bogat program.

Proslava praznika, započeće tradicionalnom rudarskom budilicom koja će ranom zorom proći glavnim gradskim ulicama Bora, a potom će kako se najavljuje u hotelu "Jezero" na Borskom jezeru biti upriličen prijem za delegacije visokih zvaničnika i brojne poslovne partnere, prijatelje kompanije, predstavnike sindikata i društveno-političkog života.

Najboljim radnicima će i ove godine biti dodeljena nagrada "Inženjer Šistek", najviše priznanje za istaknute zasluge i doprinos razvoju dve Ziđinove kompanije, dok će umetnicima koji su učestvovali ove godine na likovnoj koloniji "Ziđin Art" biti uručene novčane nagrade.

Rudarima je njihov dan u ime članova Saveza samostalnih sindikata Srbije i lično čestitao predsednik S S S S Zoran Mihajlović uz tradicionalni pozdrav "Srećno!"

"Od vašeg rada, koji je primer hrabrosti, izdržljivosti i predanosti, zavisi rad u mnogim industrijskim sektorima. Zato i na ovaj dan podsećamo koliko je važno da svaki vaš odlazak u jamu bude bezbedan, a svaki povratak zdrav", poručio je Mihajlović.

On je naglasio i da se nada da će u budućnosti rad rudara biti praćen boljim uslovima, poštovanjem koje zaslužuju, kao i zaradama koje prate težinu i značaj posla koji rudari obavljaju.

U najstarijem rudniku za eksploataciju uglja u Srbiji, Senjskom rudniku, 6. avgusta 1903. na pedesetogodišnjicu rudnika, došlo je do prvog organizovanog štrajka rudara, a povod je bilo otpuštanje sa posla njih trojice i nesreće koja se prethodno dogodila.

Nakon devet dana štrajka, rudari su izborili povratak svojih drugova na posao, ali i kraće radno vreme i besplatan "olaj" za svetiljke, odnosno uopšte poboljšane uslove za rad.

Pre prihvatanja 6. avgusta kao Dana rudara, nakon Drugog svetskog rata, u Srbiji su rudari obeležavali kao esnafski praznik, slavu, odnosno zaštitnika Svetog Prokopija i crkva u Senjskom rudniku posvećena je tom svecu.

Rudarstvo je u obnovljenoj Srbiji zaživelo tek polovinom 19. veka, ali na ovom prostoru postoje veoma ozbiljne tradicije uspešnog rudarstva u srednjem veku.

U srednjovekovnoj Srbiji postojali su čuveni rudnici poznati na širem evropskom prostoru kao Novo Brdo, Brskovo, Rudnik i drugi.

Još prvih decenija 15. veka Srbija je bila među najvećim proizvođačima srebra u Evropi, koje je tada u odnosu na zlato imalo bitno višu vrednost nego danas.

Relativno bogatstvo i privredna snaga onovremene Srbije poticali su odatle.

Bogatstvo Dubrovnika takođe je izvorno poticalo od trgovine rudom iz Srbije, posebno od prerade glamskog srebra.

Još sredinom 13. veka, u vreme kralja Uroša I (1243 - 1276) u Srbiju se doseljavaju Sasi, rudari nemačkog porekla, iz Erdelja, tada Ugarska, kako bi radili na rudarskoj proizvodnji.

O značaju i obimu te delatnosti svedoči i postojanje posebnih pravnih spomenika. Sačuvan je tako "Rudarski zakonik" Despota Stefana, obiman pravni dokument koji je regulisao brojne oblasti rada i života rudara u Srbiji 15. veka.