Sara Pavkov: Srbija napreduje ka klimatski otpornijem društvu

BEOGRAD - Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je danas da Srbija korak po korak napreduje ka klimatski otpornijem i konkurentnijem društvu.

Govoreći na „Dijalogu o klimatskim promenama“, koji se ove godine održao od motom: "Igraj za klimatsku akciju" na Beogradskom sajmu u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine klijent, Programa UN za razvoj i timom UN u Srbiji, Pavkov je istakla da živimo u vremenu kada klimatske promene nisu stvar budućnost, već stvarnost koju svi već osećamo.

"Prosečna temperatura porasla je 1,8 stepeni šte se emituje kroz suše, poplave, toplotne udare i druge ekstremne klimatske promene koje pogađaju svaku oblast. Upravo zato, naš odgovor mora da bude snažan i usmeren na aktivnosti da ublažimo taj uticaj i to ćemo, pre svega, postići kroz ostvarenje ciljava zelene agende za Zapadni Balkan i ispunjavanjem obaveza prema okvirnoj Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Sporazumom iz Pariza", rekla je Pavkov.

Naglasila je da je Ministarstarstvo zaštite životne sredine učinilo značajne korake u jačanju okvira za borbu protiv klimatskih promena, a jedan od najznačajniji rezultata je što je u septembru usvojen zaključak kojim se utvrđuje 3. Nacionalno utvrđeni doprinos (NDC), naš najambicioziji cilj do sada.

"Tim dokumentom, Srbija se obavezala da će do 2035. smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40,1 odsto u odnosu na nivo iz 1990.

Ovaj cilj je čak četiri puta veći od prvobitno postavljenog 2015. i značajno veći od onog iz 2022", rekla je Pavkov.

Istakla je da tu nisu u pitanju samo brojevi, već je to pokazatelj jasnog opredeljenja naše zemlje za sprovođenje energetske tranzicije, jačanje otpornosti na klimatske rizike i ubrzanje zelene transformacije čitavog društva.

Kako je rekla, poslednji NDC dostavljen je UN i time je Srbija ispunila međunarodne obaveze u oblastu i otvorila pristup finansijskoj i tehničkoj podršci.

"Ministarstvo je prethodno realizovalo i niz drugih obaveza, kao što su dostavljanje Nacionalnog inventara emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali i Izveštaj o transparentnosti, čime smo kao država dokazali svoju posvećenost i odgovornost u sprovođenju klimatske politike", navela je Pavkov.

Dodala je da ministarstvo radi na jačanju praktičnih mehanizama koje omogućavaju sprovođenje tih politika u praksi, a jedan od najznačajnih tih sistema je uspostavljanje sistema monitoringa, izveštavanja, verifikacije i akreditacije svih verifikatora emisije gasova sa efektom staklene bašte.

"Ovo je vrlo značajno za našu zemlju, s obzirom da je to jedan od indikatora reformske agende, koju zajedno sa drugim resorima je neophodno u što kraćem roku ispuniti kako bismo mogli još brže da nastavimo put ka EU. Od januara prošle godine opereteri energetskih i industrijskih postrojenja su u obavezi da pribave dozvole za emisije, što je veliki iskorak u izgradnji Nacionalnog sistema klimatskog upravljanja", rekla je Pavkov.

Navela je da je jednu od ključnih uloga ima i GHG platforma, koju su napravili kao digitalnu podršku ministarstvu, Agenciji za zaštiti životne sredine ali i operaterima.

"Zahvaljujući toj platformi, ceo proces se odvija elektronski, bez papira, u realnom vremenu, uz potpunu transparentnost i praćenje svakog koraka.

Do sada je preko platforme razmenjeno više od 2.500 poruka, a izdate su 93 dozvole za emisije, što je čak 95 odsto svih podnetih zahteva.

To je potvrda da sistem funkcioniše i da Srbija ima kapacitete da sprovodi procese na moderan, efikasan i odgovoran način", istakla je ministarka.

Dodala je da je i Ministarstvo finansija ponudilo dva važna propisa koji uvode ekonomske instrumente za podsticanje smanjenje smanjenje emisije gasova i usklađivanja sa klimatskim politikama - Predlog Zakona o porezu na emisiju gasova sa efektima staklene bašte i Nacrt zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.

"Cilj tih propisa je da se uvode pravedni mehanizmi koji će omogućiti usklađivanje sa sistemom EU uz jednu važnu prednost - sredstva koja se na taj način prikupe biće usmerene u mere za čistiju životnu sredinu, veća ulaganja u zelene projekte, energetsku efikasnost i jačanje konkurentnosti naše ekonomije", istakla je ministarka.

Navela je da nas u narednom periodu očekuje usvajanja novog Akcionog plana od 2027- 2032, unapređenje zakonodavstva.

"Sve ove aktivnosti su izuzetno važne jer grade čvrst temelj za održivi razvoj i pokazuju da Srbija, korak po korak, napreduje ka klimatski otpornijem i konkurentnijem društvu", zaključila je Pavkov.

V.d. stalnog koordinatora Ujedinjenih nacija u Srbiji i stalni predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji Jakup Beriš istakao je da je pitanje klime jedno od najvažnijih na svetu na kome UN intenzivno radi, ali i da je to pitanje koje zahteva akciju i saradnju svih zemalja sveta u skladu sa duhom koji je ustanovljen u UN.

On je istakao da se će sledeća Svetska konferenciji o klimi održati u Brazilu sledećeg meseca, a da svet nije uspeo da izbegne globalni porast tempereture od 1,5 stepeni.

"Moramo da promenimo svest i da promenimo kurs da bi izbegli veće povećanje temperature", rekao je Beriš.

Naglasio je da je Srbija među zemljama koje predstavljaju pozitivan trend i da je jedna od retkih zemalja koja je dostavila izveštaje UN.

"Očekujemo smanjenje emisije ugljen dioksida od 10 odsto. Samo ovog leta 2.000 ljudi je umrlo od vrućine. U Srbiji je bilo jedno od najtoplijih leta, a jun je bio najtopliji ikad i moramo da uradimo nešto na pitanju dekarbonizacije", naveo je Beriš.

Rekao je da UN podržava Srbiju na pređe na zelenu ekonomiju i poveća energetsku bezbednost.

"Podržavao Srbiju u diversifikaciji zelenih aktivnosti i zemlja sve brže napreduje u tom smislu", rekao je Beriš.

Dodao je da, zahvaljujući podršci Švedske, Srbija održava svoje močvarno zemljište, što predstavlja direktno borbu protiv suše.

Istakao je da se brojne vlade redovno sastaju i podržavaju strategije zaštite životne sredine, politike fokusiranje na zelenu agendu i održivo finansiranje prelaska na zelenu agendu, kao i da su podržali 18 inicijativa u raznim industrijama za prelazak na zelenu agendu.

"Dekarbonizacija više nije dovoljna, moramo se prilagoditi, a najveći problem je suša. Sa njom se suočava 40 odsto kopna i 1,5 milijardi ljudi.

Suše utiču na snabdevanje vodom, poljoprivredu, uzgoj stoke. Klimatske promene nastaviće da utiču na naše živote, ukoliko ne preduzmemo neke aktivnosti", konstatovao je Beriš.

Šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Mauro di Veroli rekao je da je Srbija važan partner EU na putu smanjenja uticaja klimatskih promena.

Dodao je da je Srbija na vreme reagovala na svoje obaveze u skladu sa Pariskom sporazumom i da joj slede ambiciozne politike po pitanju zelene agende.

Istakao je da je EU izdvojila značajna finansijska sredstva za pomoć Srbiji u zelenoj agendi.

"Podržavamo Srbiju u njenom kretanju ka čistoj i održivoj ekonomiji. Švajcarska, Švedska i UNDP rade sa Srbijom da bi da bi se smanjilo zagađenje, a mi pomažemo da ima bolji pristup finansijama", rekao je di Veroli.

Naglasio je da je ovo veoma važan trenutak za ceo svet po pitanju klimatskih promena.

"Globalna temperatura i dalje raste i neizbežan je porast od 1,5 stepeni. Gotovo svaka zemlja prepoznaje odgovornost, i samo kolektivni odgovor može da smanji opasnost", rekao je di Veroli.

On je ocenio da je predstojeći COP od suštinskog značaja, a govoreći o EU istakao je da je EU definisala svoje ciljeve i da je 55

odsto na putu da ispuni ciljeve do 2030. godine.

"Do 2040. cilj je smanjenje emisije ugljen-dioksida 90 odsto", rekao je di Veroli.

Ambasadorka Brazila u Srbiji Marija Klara de Abreu Rada naglasila je da će se za nekoliko nedelja održati COP u Amazonu, najvećoj tropski šumi na svetu.

"Poruka je jasna: šume mogu više da doprinesu ako opstanu nego ako se unište. Amazonska šuma je živi podsetnik onog što je na tasu", rekla je Rada.

Ocenila je da je ovo ključna godina za dekarbonizaciju i da se od svih zemalja očekuje da daju svoj doprinos, a ne samo od nekoliko njih.

Ona je poželela da to bude COP na kome će se ambicije susresti sa realnošću.

"Moramo da obezbedimo da ambicije prati napori da bi se došlo do rešavanja problema. To je zajednička obaveza svih. Potrebno je da zemlje u razvoju dobiju finansijska sredstva za zelenu agendu", istakla je Rada