Miloš Banjac: Nadam se da će u narednih deset godina zelena gradnja postati standard

BEOGRAD - Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac izjavio je danas da se u Srbiji sve češće govori o zelenoj gradnji, ali da je to više estetski nego suštinski koncept.

"Danas takve objekte gradimo samo u luksuznim segmentima. Nadam se da ćemo u narednih deset godina doći do trenutka kada će zelena gradnja postati standard, a ne izuzetak", rekao je on za Tanjug.

Banjac je naveo i da je Srbija još daleko od evropskih standarda u oblasti energetske efikasnosti i zelene gradnje i da nam sledi puno posla s tim u vezi, kao i strogo primenjivanje donetih propisa.

"Primećujem ipak da se grade objekti koji zadovoljavaju sve to što predstavlja zelenu gradnju, međutim, to su ekskluzivni objekti i verovatno je cena takvog kvadratnog metra veoma skupa i ostali su da ih koriste zaista samo oni koji su bogati, ali nadam se da će uskoro krenuti to i za ostale", rekao je Banjac.

Prema njegovim rečima, potrebno je izraditi jednu ozbiljnu novu zakonsku regulativu, pre svega izmene zakona o planiranju i gradnji, ali i čitavog podzakonskog seta dokumenata koji će uvesti nove standarde.

"Ono što mislim da u Srbiji nedostaje to je urbanizam i planiranje. Sada se stalno spominje ta investicija - urbanizam, gde se gleda koliko kvadratnih metara možete napraviti, a ne kakva je životna sredina i šta ćete uraditi u širem smislu prema svojoj okolini. Tu nemamo neka jasna pravila i mislim da bi morali instituti, odnosno zavodi koji se bave planiranjem i izgradnjom da se mnogo više pozabave svojim poslom i da propišu strožija pravila", kazao je on.

Prema njegovim rečima, Zlatibor, koji je nekada bio simbol prirode, sada je betoniran, dok se u gradovima pokušavaju stvoriti male zelene oaze.

"Potrebno je da urbanistički zavodi ponovo dobiju svoju ulogu i propišu stroža pravila", rekao je.

Banjac smatra i da je rešenje, veća upotreba prirodnih, tradicionalnih materijala, poput drveta, kamena, opeke, trske i slame.

"Ti materijali imaju bolju termičku akumulaciju od betona i stiropora i troše manje energije. Na lokacijama poput nacionalnih parkova trebalo bi čak propisati obaveznu upotrebu prirodnih materijala", dodaje on.

Banjac objašnjava i da kad se kaže "zelena gradnja" ljudi obično pomisle na krovove prekrivene travom ili terase sa biljkama, ali to je mnogo širi pojam koji podrazumeva visok nivo energetske efikasnosti, korišćenje obnovljivih izvora energije, malo emisije ugljen dioksida i reciklažu materijala u okviru cirkularne ekonomije.

Kako ističe, zelena gradnja obuhvata ceo životni ciklus zgrade - od planiranja i izgradnje, preko korišćenja, pa sve do razgradnje objekta.

Na pitanje kada bi on gradio kuću koje bi sisteme tehnologije koristio, Banjac je kazao da su to materijali koji se mogu reciklirati, koji nisu toksični i imaju odgovarajuće sertifikate, kao i savremene sisteme poput toplotnih pumpi, solarnih panela i sakupljanja kišnice.

On je naglasio da kada je reč o upotrebi obnovljivih izvora u stambenim zgradama, solarna energija bi trebalo da ima prioritet.

"Solarni paneli, bilo fotonaponski ili termosolarni, treba da se postavljaju na krovovima jer na taj način ne zauzimaju zelene površine, a proizvodnja električne energije na samoj lokaciji rasterećuje distributivni sistem“, rekao je Banjac.

On je podsetio i da Srbija ima dobre uslove za korišćenje geotermalne energije, ali da statistika o broju instaliranih sistema ne postoji.

"Temperature od 15 do 18 stepeni idealna je za rad toplotnih pumpi. Naravno, ne može da se proizvodi električna energija sa tako niskotemperaturnim izvorom, ali korišćenje uz pomoć toplotnih pumpi za energiju grejanja je svakako moguće. Njihova efikasnost je pet do šest puta veća od običnih električnih uređaja", objasnio je Banjac.

Ipak, kako navodi, glavni problem je visoka cena instalacije.

Prema njegovim rečima, za ugradnju toplotne pumpe potrebno je više hiljada evra, dok se obični grejači mogu nabaviti za nekoliko stotina.

Slično je i sa solarnim panelima, čija se investicija, kako ističe, vraća za šest do sedam godina, ali naši građani retko razmišljaju na tako dugi rok.

Banjac je ocenio i da je zelena gradnja u proseku oko 25 odsto skuplja od klasične, naglašavajući da danas u Srbiji, ne sme da se gradi a da nisu ispunjeni zahtevi energetske efikasnosti.

"Problem je što se to u praksi svodi samo na termičku izolaciju objekta, dok se ne uzimaju u obzir moderni sistemi grejanja i hlađenja", napomenuo je on.

Govoreći o zakonskom okviru, Banjac smatra da Srbija nema razvijenu metodologiju za sertifikaciju zgrada po principima zelene gradnje.

"Postoji samo nekoliko objekata u Beogradu i Novom Sadu koji imaju međunarodne sertifikate, poput LEED standarda. Naša regulativa taj segment uopšte ne prepoznaje", upozorio je.

Prema njegovim rečima, potrebno je da država izradi novi set propisa i standarda koji će uvesti jasna pravila i obavezati investitore na njihovu primenu.

On je dodao da bi i pojedinci mogli doprineti većoj energetskoj efikasnosti zamenom stolarije, postavljanjem fasada i boljom izolacijom, uz subvencije države i lokalnih samouprava koje pokrivaju do 50 odsto troškova.