Macut: Rast BDP-a ove godine 2,3 odsto, Srbija privlačna za investicije; Bekerat: Budućnost Srbije je u EU

BEOGRAD - Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut izjavio je danas da je Srbija i pored teškog vremena u kome se ceo svet nalazi ostala privlačna za strane investicije i naveo da će prema projekcijama rast BDP-a ove godine iznositi 2,3 odsto. "Procene su da će sledeće godine rast biti tri procenta a 2027 godine pet odsto, jer se tada očekuje veliki investicioni ciklus", rekao je Macut u Palati Srbija na predstavljanju publikacije Bela knjiga 2025 Saveta stranih investitora i naveo da se očekuje i smanjenje deficita i učešća javnog duga u BDP-u.

On je nalgasio Srbija želi da postane regionalni centar za inovacije, logistiku, obnovljive izvore energije i proizvodnju visoke tehnologije. Preporuke koje ste izneli u ovoj publikaciji nisu samo kritika nego i saveti kako da se unapredi poslovno okruženje u Srbiji, poručio je Macut stranim investitorima. Ocenio je da je stabilnost u Srbiji rezultat kontinuiranog rada Vlade Srbije i ostalih više od jedne decenije. "Ovaj izveštaj je mnogo više od godišnjeg izveštaja. On je simbol našeg partnerstva, zajedničkog rada i međusobnog poverenja koje traje već više od dve decenije. Savet stranih investitora je postao važan deo ekonomskog pejzaža Srbije. Vaše ideje, preporuke i predlozi nisu samo kritika, niti spisak želja. Oni su dragoceni saveti koji pomažu vladi da unapredi poslovno okruženje na opštu korist kako privrede i države Srbije, tako i naših građana", rekao je Macut.

Zahvalio je, kako je rekao, na doslednosti i iskrenosti o preporukama, ali i na poverenju koje pokazuju time što ostaju u Srbiji. "Što investirate, zapošljavate, razvijate proizvodnju, delite znanje i gradite mostove sa svetom pored preporuka koje nam dajete. U vremenu koje nije jednostavno ni za jednu ekonomiju, u svetu poremećenih lanaca snabdevanja, geopolitičkih tenzija, energijske neizvesnosti i promena u globalnim tokovima kapitala, Srbija je uspela da sačuva stabilnost i da ostane privlačna destinacija za investitore", istakao je Macut.

On je kazao da je za 2025. godinu, uprkos brojnim izazovima, projekcija da će Srbija da ostvari rast BDP-a od oko 2,3 odsto, kao i da projekcije pokazuju da bi rast mogao da se ubrza na tri odsto u 2026. godini i zatim da dostigne nivo od pet odsto u 2027. godini, kada ćemo imati veliki skok investicionog ciklusa oko završnih radova povezanih sa Ekspom 2027. godine. "Fiskalna disciplina ogleda se u projektovanom postepenom smanjenju budžetskog deficita sa tri odstoBDP-a tokom investicionog ciklusa na 2,5 odsto do 2028. godine, te kontinuirano niskog učešća javnog duga u odnosu na BDP od 43 do 44 odsto. Zahvaljujući odgovornoj monetarnoj politici, zadržan je stabilan kurs dinara i očuvani devizni rezerve koje su na rekordnom maksimumu od preko 29 milijardi evra. Time smo potvrdili da Srbija vodi odgovornu ekonomsku politiku. Takva stabilnost nije slučajnost. Ona je rezultat kontinuiteta. Rezultat je politika predsednika Republike i Vlade Srbije", kazao je Macut.

Kako je rekao, Vlada Srbije privatni sektor posmatra kao partnera. On je istakao da uloga vlade nije da stvara prepreke već da uklanjamo barijere i gradi čvrstu, ekonomski stabilnu i socijalno odgovornu Srbiju. "Srbija danas ne gradi samo fabrike, već gradi državu i njenu snagu i njen međunarodni ugled. Naš cilj nije da privlačimo investicije po svaku cenu već da stvaramo održiv i konkurentan model razvoja zasnovan na znanju, inovacijama i stvaranju dodatne vrednosti, baš kako je to i rečeno u prethodnim obraćanjima. Infrastruktura, energetska bezbednost i ubrzana tranzicija kao državnim izvorima energije, digitalna transformacija, ulaganja u istraživanja i razvoj, obrazovanje mladih i jačanje lokalnih kapaciteta, to su stubovi na kojima gradimo ekonomiju u budućnosti", kazao je Macut.

Andreas fon Bekerat: Budućnost Srbije je u EU, vreme za reforme je sada

Ambasador Evropske unije (EU) u Srbiji Andreas fon Bekerat izjavio je danas da je poruka EU Srbiji jednostavna i glasi da je budućnost Srbije u Evropi, a da je sada vreme za investicije i za reforme. On je na predstavljanju publikacije Saveta stranih investitora (FIC) Bela knjiga 2025 rekao da su članovi ovog saveta uložili u Srbiju više od 44 milijarde evra i da je na taj način zaposleno više od 115.000 ljudi.

"Ponosan sam što je 75 odsto tih kompanija iz Evropske unije. I ovo jasno pokazuje da je Srbija već blisko povezana i isprepletena sa privredom Evropske unije i ovih dana ta veza postaje samo još jača. Pre dve godine Evropska unija je pokrenula plan rasta za Zapadni Balkan, podstičući reforme kao nikad ranije. Time je doneta finansijska podrška, ali i pristup delovima jedinstvenog tržišta Evropske unije, pristup SEPI, pristup digitalnoj, zelenoj i industrijskoj transformaciji", rekao je on.

Ocenio je da je svaka zemlja koja se priključila Evropskoj uniji i koja je prihvatila reforme, doživela temeljnu ekonomsku transformaciju i naveo primer Poljske u kojoj je služio kao ambasador pre nego što je došao u Beograd. "Otkada je Poljska pristupila Evropskoj uniji, njen BDP se udvostručio a mislim da je još impresivnija činjenica da kada se priključila Evropskoj uniji, u Poljskoj BDP po glavi stanovnika bio oko 50 odsto proseka u EU, a danas je više od 80 odsto", rekao je on.

Ocenio je da Srbija ima potencijal da prati istu putanju i da su osnove već postavljene. Prema njegovim rečima neophodno je obezbediti predvidivost, koja je kao što je istakao najvrednija valuta za investitore. "Investitori vole kada su pravila jasna i kada su politike stabilne, kada su institucije nezavisne i kada je konkurencija fer i transparentna. I kada su reforme konzistentne. I to je razlog zašto je Bela knjiga važna. Njene preporuke nisu političke, to su praktični alati za investicije, produktivnost i rast", istakao je on.

Naglasio je da će Evropska unija nastaviti da bude pouzdan partner u promovisanju ekonomskog rasta u Srbiji i naveo pet konkretnih primera za to. Prvi je sistem plaćanja SEPA, u koji će za par meseci moći da se uključe srpske firme. Drugi je jedinstveno tržište koje će biti otvoreno kompanijama iz Srbije uključujući energetiku, digitalni sektor i sektor usluga. Treći sektor su, inovacije i veštačka inteligencija, gde Evropa gradi moćan ekosistem sa veštačkom inteligencijom a Srbija će biti domaćin jedne od dve fabrike za antene u regionu. Četvrto se tiče čiste energije odnosno međusobne povezanosti i skladištenja od transbalkanskog koridora za elektrifikaciju do diversifikacije izvora gasa. To će prema njegovim rečima pomoći Srbiji da pojača svoju ulogu kao regionalni energetski centar i što je još važnije, time će se pojačati otpornost Srbije, što je veoma važno u doba krize. Peti primer su industrijski lanci napredovanja od baterija do farmaceutskih proizvoda, od napredne proizvodnje do reciklaže, gde Evropa integriše Srbiju sve dublje u svoj strateški lanac vrednosti.

Ocenio je da u svemu ovome od ključne važnosti to da se sve ove prilike i mogućnosti pretvaraju u rezultate samo kada se reforme sprovode. "Reforme nisu samo birokratska vežba, već predstavljaju temelj za prosperitet. Vladavina prava, prava konkurencija, delotvorna javna uprava, transparentno upoređivanje, predvidivo zakonodavstvo, to nisu politički slogani, to je operativni sistem savremene ekonomije", ocenio je Bekarat.

Ronald Seliger: FIC ostaje partner Vladi Srbije, mi smo odani ovoj zemlji

Savet stranih investitora ostaje posvećeni partner Vladi Srbije, većina stranih kompanija koja je danas ovde u Srbiji je dugo i mi smo odani ovoj zemlji, izjavio je danas predsednik Saveta stranih investitora (FIC) i direktor Hemofarm grupe Ronald Seliger na predstavljanju publikacije FIC-a Bela knjiga 2025.

On je istakao, u Palati Srbija u prisustvu premijera Djura Macuta i predstavnika Vlade Srbije, da je posle 2024. godine rekordne po direktnim stranim investicijama, 2025. godina bila lošija i to najviše zbog geopolitičkih kretanja.

Ocenio je da je nastavak pristupanja Evropskoj uniji od ključne važnosti za smanjenje rizika za investiranje.

Nebojša Savić: Tri ključna sektora za razvoj Srbije - digitalizacija, telekomunikacije i energetika

Urednik Bele knjige 2025 Saveta stranih investitora Nebojša Savić izjavio je danas na predstavljanju ovogodišnje publikacije, da su za unapređenje poslovne klime u Srbiji najvažnija tri ključna sektora: digitalizacija, telekomunikacije i energetika, i naglasio da srpska privreda i u ovim komplikovanim uslovima u svetu ostvaruje rast, kao i da je pokazala otpornost na jake domaće i spoljne šokove.

"U Srbiji je u pet sektora ostvaren značajan napredak i to su vitalni sektori za srpsku privredu. U 35 sektora ostvaren je određeni napredak, a u 22 sektora nije bilo napretka. Procentovno izraženo, značajan napredak imamo u pet odsto (preporuka), određeni napredak u 21 odsto i u 74 odsto nije bilo napretka. Koji su stubovi razvoja po mišljenju FICA? Tri su ključna sektora koja se nalaze u vrhu, to su digitalizacija, telekomunikacije i energetika", kazao je Savić.

On je rekao da ovogodišnja Bela knjiga sadrži oko 470 preporuka, klasifikovanih u 62 sektora koji su dali svoje predloge i podsetio da je prošle godine bilo 397 preporuka. "Prosečna ocena za ovu godinu je 1,32, ona je za 0,2 bolja od prošle godine. U ovim dosta komplikovanim i složenim uslovima možemo oceniti da je to jedan blagi napredak", kazao je Savić.

Kako je rekao, digitalizacija je ove godine na prvom mestu sa ocenom 2,5 od maksimalnih 3. "Prošle godine imala ocenu 2,29, što znači poboljšanje i zaista digitalizacija predstavlja nešto što u osnovi treba da bude srž i suština našeg razvoja u budućnosti. Na drugom mestu se nalaze telekomunikacije, koje su prošle godine imale ocenu 1,67. Ove godine imaju ocenu 2,27, što znači poboljšanje za 0,61 bod. To je značajno napredovanje, jer se iz one druge kategorije ušlo u prvu najbolju. Znači digitalizacija i telekomunikacije su lideri. I treća oblast koja se nalazi u vrhu to je energetika, jako važna za naš rast i razvoj", rekao je Savić.

Energetika je, dodaje, prošle godine imala ocenu 2,63. "Ima slabiju ocenu, ali u svakom slučaju veću od dvojke i klasifikuje se u najznačajnije oblasti. Ove godine je ocena 2,13", naveo je Savić.

On je rekao da je za Srbiju važno da u okviru globalnih kretanja ima u vidu sledeće dve tendencije: da postoji globalna fragmentacija u svetskoj privredi i trgovini i da postoje recesione tendencije kod glavnih trgovinskih partnera sa kojima Srbija radi. "U privrednim kretanjima u Srbiji u 2025. godini dominiraju dve tendencije. Prvo, ostvaren je rast GDP-a i to je prva i važna i dobra vest, mada je on usporen i da kažemo prepolovljen u odnosu na ono što se očekivalo, ali je jako važno da srpska privreda ostvaruje i u ovim komplikovanim uslovima rast. I drugo, stopa inflacije je vraćena u okvire inflacionog koridora, odnosno nalazi se blizu centralne tačke koridora, od tri odsto", kazao je Savić.

Naglasio je da je srpska privreda ispoljila, uprkos ogromnim problemima, veliku otpornost na jake domaće i spoljne negativne šokove i održala makroekonomsku stabilnost i rast. "Priliv stranih direktnih investicija u prošloj godini bio je negde oko šest odsto BDP-a. U ovoj godini će biti verovatno negde oko tri odsto ili nešto preko tri odsto, što znači da se nalazimo na nivou koji je negde oko polovine ili nešto malo iznad polovine nivoa koju smo imali prošle godine. Najveći udeo stranih direktnih investicija potiče iz EU, ali na opadajućoj putanji. Ovde želim da ukažem još na jednu stvar, a to je da je veoma važno da se pored stranih direktnih investicija koje predstavljaju važan izvor finansiranja našeg rasta i razvoja, treba da podstakne razvoj, odnosno rast domaćih privatnih finansiranja", kazao je Savić.