Mateo Kolanđeli: EBRD do sada u Srbiju uložila 10 milijardi evra, obnovljiva energija za nas prioritet

BEOGRAD - Regionalni direktor za Zapadni Balkan u EBRD-u Mateo Kolanđeli izjavio je da je ta finansijska institucija od 2001. godine do sada u Srbiji uložila 10 milijardi evra, kao i da žele da dodatno jačaju partnerstvo sa našom zemljom, i dodao da obnovljiva energija ostaje njihov ključni prioritet.

"To je posebno važno za otpornost energetskog sistema Srbije, naročito imajući u vidu geopolitičke rizike povezane sa uvozom fosilnih goriva. Svaka jedinica energije proizvedena iz domaćih obnovljivih izvora energije (OIE) znači jedinicu energije koja se ne mora uvoziti", rekao je Kolanđeli u intervjuu za "Politiku".

Kako je naveo, potrebno je gledati i perspektivu konkurentnosti.

"Srbija uglavnom trguje sa EU, koja sprovodi ambiciozne ciljeve zelene tranzicije i sve više oporezuje uvoz iz zemalja koje ne prate iste standarde. Povećanje udela OIE u energetskom miksu direktno utiče na pristup Srbije tržištu EU", naveo je Kolanđeli.

Kada je reč o američkim sankcijama NIS-u, Kolanđeli kaže da se ta situacija mora uskoro rešiti, imajući u vidu sistemsku ulogu NIS-a i povezanost sa drugim sektorima privrede.

"To je veoma važno ne samo za energetiku, već i za ukupnu investicionu klimu u zemlji", rekao je Kolanđeli.

EBRD, kako navodi Kolanđeli, pojačava podršku kada se apetit komercijalnih investitora smanjuje.

"Uloga EBRD-a je kontraciklična. Pojačavamo podršku onda kada se apetit komercijalnih investitora smanjuje i tako je bilo tokom 24 godine našeg angažmana u Srbiji. Verujem da Srbija i dalje ima dobre ekonomske osnove i ostaje privlačna investiciona destinacija iz više razloga", kazao je Kolanđeli.

Kolanđeli je naveo da je nastojanje EBRD-a da dodatno jača partnerstvo sa Srbijom i dodao da se to ogleda i u rekordnom obimu godišnjih investicija poslednjih godina od oko 800 miliona evra uz značajna dodatna sredstva donatora i konfinansiranja od drugih investitora mobilisana kroz njihove projekte.

Kako je naveo, još jedan dokaz njihove dugoročne posvećenosti Srbiji je i rastuće prisustvo EBRD-a u Beogradu, kao regionalnom centru banke, koje planiraju dalje da šire.

Govoreći o ekonomskom rastu Srbije, on navodi da su njihove poslednje prognoze predviđale rast BDP-a od 2,5 odsto ove godine i 3,3 odsto u 2026. godini, ali su objavljene pre uvođenja sankcija NIS-u i zaustavljanja rada rafinerije.

"Rešavanje te situacije je apsolutni prioritet, s obzirom na njen uticaj na BDP, fiskalne prihode i druge makroekonomske pokazatelje", naglasio je.

Kada je reč o strateškim prioritetima za naredni period, Kolanđeli kaže da ostaju isti.

"Zatvaranje infrastrukturnog jaza, jačanje energetskog sektora i oslobađanje punog potencijala srpskih malih i srednjih preduzeća (MSP). Cilj jeste ubrzanje ekonomskog rasta i izgradnja ekonomije koja je otporna na spoljne uticaje i održiva na duži rok", dodao je Kolanđeli.

Imajući u vidu da su tokovi stranih direktnih investicija pod uticajem dinamike između globalnih trgovinskih blokova, kako je kazao Kolanđeli, posebno je važno usmeriti se na jačanje domaćih malih i srednjih preduzeća i stvaranje najboljih uslova za njihov rast.

Kolanđeli ističe da mala i srednja preduzeća čine osnovu srpske privrede i ključni su deo mandata EBRD-a.

"Polovina od ukupno 10 milijardi evra naših investicija u Srbiji do sada usmerena je upravo ka MSP, preko snažne mreže lokalnih partnerskih banaka, kroz kreditne linije i finansiranje trgovine", dodao je Kolanđeli.

Naveo je da, kombinujući pristup finansiranju sa izgradnjom kapaciteta, rade na jačanju produktivnosti MSP u Srbiji, omogućavajući im da rastu i da se uključe u međunarodne lance vrednosti.

Prema njegovim rečima, od 2001. godine, investicije EBRD-a donele su brojne konkretne benefite zajednicama širom Srbije i dodao da su u Beogradu finansirali ključne komunalne usluge i saobraćajnu infrastrukturu, uključujući rekonstrukciju mosta Gazela i novi Most na Adi, kao i dva kapitalna javno-privatna partnerstva: proširenje aerodroma i izgradnju postrojenja za energetsku valorizaciju otpada u Vinči.

Dodao je i da su podržali izgradnju postrojenja za preradu vode Makiš 2 u Beogradu, a u Subotici su finansirali sveobuhvatnu modernizaciju sistema vodosnabdevanja i kanalizacije, uključujući novu fabriku za prečišćavanje otpadnih voda koja sprečava zagađenje Palićkog jezera.

Kolanđeli navodi da su obezbedili 150 miliona evra za nacionalni program upravljanja otpadom, koji je sada u realizaciji i doneće sisteme u skladu sa standardima EU u 47 opština, poboljšavajući uslove života za više od 1,6 miliona ljudi.

Navodeći da su uložili i u modernizaciju daljinskog grejanja, Kolanđeli ističe da je to važno posebno zbog pozitivnog uticaja na kvalitet vazduha u gradovima.