Stefan Lazarević: Nema značajnog uticaja SAD carinskih stopa na poslovanje u Srbiji

BEOGRAD - Konferencija "Biznis inovacije - modeli održive saradnje" posvećena saradnji korporacija i startap zajednice otvorena je danas u Beogradu, a predsednik upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) Stefan Lazarević istakao je da američke carinske stope nemaju trenutno većeg uticaja na svakodnevno poslovanje u Srbiji, kao i da je AmCham dao predloge vladama obe zemlje kako da se pitanje tarifa prevaziđe.

Tokom današnje konferencije okupljeni predstavnici kompanija imaju prilike da se upoznaju i sa AI ekosistemom Srbije, kao i sa radom 20 domaćih startapa koji tokom skupa prezentuju svoje poslovanje kao deo "Sajma održivih rešenja".

Povodom otvaranja skupa, Lazarević je za Tanjug rekao da se danas kompanije i globalno i lokalno suočavaju sa sve nepredvidivijim poslovnim ambijentom što ih podstiče da se više nego ikada se okreću inovacijama da bi očuvale produktivnost ili je unapredile.

Govoreći o uticaju američkih carinskih stopa na saradnju američkih i srpskih kompanija, on je istakao da carinske stope SAD, prema uvidima Američke privredne komore u Srbiji, trenutno nemaju veći uticaj na svakodnevno poslovanje.

"Naravno da uvođenje svih novih tarifa, bilo da su one na globalnom ili lokalnom nivou, izaziva određenu vrstu turbulencije i neizvesnosti, ali mi nismo videli trenutno da to ima veći uticaj na svakodnevno poslovanje, iako se kompanije, kao što sam rekao, suočavaju sa određenom vrstom neizvesnosti", rekao je Lazarević.

On je izrazio nadu da će kroz aktivan pristup Američke privredne komore u Srbiji, kao i kroz odnose dveju vlada u narednom periodu i ta neizvesnost biti prevaziđena bez dugoročnih efekata.

"Naša ideja kao američke privredne komore jeste da kontinuirano radimo na unapređenju ekonomskih odnosa između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. U tom smislu mi smo u kontaktu i sa američkom vladom i sa našom vladom, dali smo predloge kako pitanje tarifa može da se prevaziđe u najboljem interesu američkih i srpskih kompanija, i u tom pogledu mi postajemo aktivni učesnik u tom procesu", naveo je Lazarević.

On je istakao da se danas kompanije fokusiraju na digitalnu transformaciju, automatizaciju, optimizaciju poslovnih procesa i definisanje novih proizvoda i usluga kako bi ostale relevantne.

"Takođe, kompanije ukazuju na želju da imaju što više direktnog kontakta sa startapima kako bi zajednički pronašli modele saradnje. I upravo je to naš cilj sa ovom konferencijom, slušajući želje naših članova, potrebe tržišta, da povežemo i napravimo most povezivanja između velikih kompanija i startapa", rekao je Lazarević.

On je dodao da AmCham ima za cilj da postane platforma za povezivanje velikih kompanija i startapa u Srbiji, i najavio da će tokom 2026. organizovati radionice i tematske sesije na ovu temu.

Tokom otvaranja jednodnevne konferencije u Beogradu, predstavnicima privrede se obratio i savetnik za digitalne tehnologije pri Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Slobodan Marković.

On je za Tanjug rekao da se UNDP u Srbiji bavi procesom digitalizacije poslednjih 7 do 8 godina i da intenzivno sarađuje sa Kancelarijom za IT kao ključnom institucija u ovoj oblasti, ali i sa drugim institucijama.

"Ono što je poslednjih godina tema u fokusu jeste veštačka inteligencija, i u toj oblasti Kancelarija za IT upravo planira ambiciozne stvari u narednim godinama, koje su vezane, pre svega, za primenu veštačke inteligencije u javnom sektoru", rekao je Marković.

Kako je rekao, upravo zato je UNDP napravio detaljnu, interaktivnu mapu AI ekosistema u Srbiji koja obuhvata veliki broj aktera iz privatnog i državnog sektora, civilnog društva i akademske sredine.

"Ona sadrži i ono čime se te institucije bave, zapravo njihove projekte, gde projekti mogu da budu neka rešenja veštačke inteligencije, ali mogu da budu, na primer, i zakoni - to je ono što je proizvod državnih institucija - može da bude i neka vrsta infrastrukture, kao što je, na primer, superkompjuter u Kragujevcu, može da bude i neki obrazovni program", istakao je Marković.

On je naveo da su podaci predstavljeni na ovoj mapi potpuno javno dostupni putem interneta i da, osim osnovnih podataka, obuhvataju i informacije o delatnosti, datumu osnivanja, strukturi vlasništva učesnika u AI "ekosistemu" u Srbiji.

Mapa je javno dostupna od kraja oktobra a, kako ističe Marković, već se koristi u različite svrhe kao što je istraživanje tržišnih prilika, ali i za organizovanje događaja.

Kako je dodao, neki od startapa predstavljenih na konferenciji "Biznis inovacije" pronađeni su upravo iz podataka sa ove karte koju su razvili UNDP i Kancelarija za IT.