Vučić: Srbija sledeće godine, prema MMF-u, može da bude prva po stopi rasta u Evropi

BEOGRAD - Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je danas da je Srbija u prvom kvartalu ove godine bila četvrta ekonomija u Evropi po stopi rasta i da bismo do kraja godine mogli da budemo treći, a prema prognozi MMF-a sledeće godine i na prvom mestu.

Vučić je, nakon otvaranja Svetskog kongresa ekonomista, istakao da moramo da pronađemo nove izvore rasta i  idemo u korak s inovativnim tehnologijama i veštačkom inteligencijom, kako bismo još ubrzali rast naše ekonomije.

"Mnoga važna svetska imena smo doveli u Beograd, gde se održava 21. Svetski kongres ekonomista, tu su i nosioci Nobelovih nagrada, i zadovoljan sam što je i država Srbija pomogla u dovođenju onih ljudi koji svojim intelektualnim, svojim intelektualnim stavom, svojim promišljanjem, svojim iskustvom, mogu da doprinesu boljem sagledavanju ekonomske budućnosti sveta i od kojih možemo mnogo toga da naučimo i iskoristimo", rekao je Vučić.

Ukazao je da je za Srbiju važno da su u prvom kvartalu ispred nas po stopi rasta bili samo Danska, Malta i Poljska.

"Očekujemo da budemo među prve tri do kraja godine, jer jedna od tih zemalja je sa samo 0,1 ispred nas. Verujem da će sledeće godine, u skladu sa prognozama MMF-a, Srbija biti broj jedan po stopi rasta. To je ono što je za nas važno", istakao je Vučić.

Dodao je da moramo da tražimo nove izvore rasta, u vreme kada dolazi manje investicija spolja u skoro sve zemlje sveta jer se svi zatvaraju u svoje krugove i gledaju kako da obezbede svoje nacionalne i državne interese. 

"Istovremeno, moraćemo da vodimo računa o nekoliko stvari koje sam pomenuo u svom govoru, a to su, pod jedan, energija, naročito električna energija, i sve će biti zasnovano na električnoj energiji. Pod dva, to je voda, jer očekujem da nekih 30-35 odsto potreba za vodom poraste do 2050. godine i mnoge zemlje će imati ili značajne probleme ili čak značajne nestašice vode i moramo da se spremimo za takav period", rekao je Vučić.

Naveo je da treće što moramo da radimo jeste da idemo u korak s inovativnim tehnologijama i veštačkom inteligencijom, kako bismo ubrzavali svoju produktivnost,  svoj rast i nikako ne smemo da budemo zadovoljni time što će nam ova i sledeće godine biti dobre, već moramo da razmišljamo o godinama koje tek dolaze.

"Svako zaostajanje u ovoj poslednjoj haj-tek revoluciji ostaviće nas godinama u zapećku u odnosu na najrazvijenije zemlje sveta. Imamo ljude koji znaju mnogo toga, ali imamo i mnogo toga što tek moramo da saznamo, naučimo, naše ljude obučimo, da idemo u korak sa svetom i uložićemo ogroman novac da bismo to uspeli. Naravno, imamo brojne infrastrukturne radove i mnogo problema sa kojima se suočavamo", rekao je predsednik Vučić.

Vučić:Male i srednje zemlje uspevaju kad su otvorene, kada ostvaruju veze i saradnju

BEOGRAD - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da male i srednje zemlje uspevaju kada su otvorene, kada prave veze i saradnju sa različitim regionima, partnerima i tržištima, posebno u doba neverovatnih izazova
Vučić je, na 21. Svetskom kongresu ekonomista u Sava centru, rekao da je na pitanja kako je Srbija uspela da bude ispred suseda u poslednjih 12 godina, od prosečne plate do direktnih investicija, odgovarao da je razlog taj što je Srbija ostala otvorena i želela da privuče svakoga, bez velikih barijera.

Ukazao je da veštačka inteligencija ima potencijal da potpuno preobrazi industrije i produktivnost, ali da se ne radi samo o algoritmima, već i o talentu, energiji, računarskoj moći. 

"Institucija MMF procenjuje da će 40 odsto poslova širom sveta biti pogođeno veštačkom inteligencijom; neki će nestati, drugi će biti potpuno promenjeni, nastaće nova radna mesta. Pomoć radnicima da se prilagode tom tržištu, da ne zaostaju, biće izuzetno bitn, a rast i inovacije neće rešiti svaki izazov", rekao je Vučić.

On je naveo da će neka od najvećih ograničenja narednih decenija biti možda fizička, ne tehnološka i dodao da poslednja istraživanja govore da ovo neće biti samo privremena kriza. 

Dodao je da će se do 2050. potražnja za vodom povećati za 30 odsto, a potražnja za strujom bi mogla da se udvostruči zbog elektrifikacije, industrijskog rasta i veštačke inteligencije. 

"Data centri bi mogli da troše struju kao, recimo, čitav Japan, što ukazuje na izazove koji nas čekaju. U svetu koji se menja i postaje sve usitnjeniji, neke zemlje smatraju da je odgovor u povlačenju iza političkih zidova, ekonomskih i tehnoloških. Srbija je odabrala drugačiji put. Mi smatramo da male i srednje zemlje uspevaju kada su otvorene, kada prave veze i saradnju sa različitim regionima, partnerima i tržištima, posebno u doba neverovatnih izazova", rekao je Vučić.

Dodao je da i na skupu ekonomista koji se održava u Beogradu ima predstavnika različitih  zemalja, regiona, političkih sistema i ekonomskih modela. 

"Ne razmišljamo svi slično, ne delimo iste prioritete i ne gledamo na svet na isti način, ali uprkos tim razlikama imamo slične izazove. Svi želimo jači rast, više inovacija, veću energetsku bezbednost i bolje mogućnosti za naše građane", naveo je Vučić.

Naglasio je da takmičenje vodi inovacijama, rastu, progresu, a pitanje je da li konkurencija može da ide uz saradnju. 

"Ako ostvarimo taj balans, naredne decenije biće uspešnije nego protekle. Ako ne uspemo, sve naše zemlje platiće cenu", rekao je predsednik Vučić.

Vučić: Ulazimo u doba ekonomske međuzavisnosti bez političkog spajanja

BEOGRAD - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, na 21. Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu, da ulazimo u doba ekonomske međuzavisnosti bez političkog spajanja i ukazao da je izazov da ne eliminišemo razlike, već da pronađemo načine da odgovorno njima upravljamo.

"Ljudima nije stalo do naših teorija i političkih debata, već ih zanima da li stvaramo radna mesta, podižemo životni standard i ostavljamo bolji svet budućim generacijama. Izazov je, dakle, da ne eliminišemo razlike, već da pronađemo načine da odgovorno njima upravljamo, da ih poštujemo kada je potrebno i da obezbedimo da saradnja ne stiže na uštrb konkurencije", istakao je Vučić na otvaranju Svetskog kongresa ekonomista u Sava centru.

On je naveo da su potrebne ozbiljne analize intelektualnog poštenja i spremnost da dovedemo u pitanje neke pretpostavke koje danas nisu više aktuelne.

"U periodu neizvesnosti, ekspertiza je važnija nego ikad, činjenice su bitne, zdravo ekonomsko razmišljanje je bitno. Politika će uvek podrazumevati suprotstavljene prioritete i interese, to je prirodno kako društvo funkcioniše", kaže Vučić.

On je istakao da se pre tri decenije mislilo da će ekonomska integracija voditi do političke, ali da danas realnost deluje potpuno drugačije - globalna trgovina raste, kapital teče, tehnologija se širi i to ne može da se zaustavi. 

"A politički sistemi su sve različitiji, strateška konkurencija raste, vlade stavljaju akcenat na suverenitet, izdržljivost i nacionalne interese. Sviđalo se to nama ili ne, ulazimo u doba ekonomske međuzavisnosti bez političkog spajanja", rekao je Vučić

Vučić: Živimo u svetu u kome pada u vodu sve što je oblikovalo svetsku ekonomiju

BEOGRAD - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, na otvaranju 21. Svetskg kongresa ekonomista, da živimo u svetu u kome padaju u vodu sve pretpostavke koje su oblikovale svetsku ekonomiju u poslednjih 30 godina i da zato moramo ubrzano da se menjamo.

"Tema ovogodišnjeg kongresa je globalna ekonomska realnost, vrlo aktuelna tema, jer živimo u jednom periodu u kojem padaju u vodu razne pretpostavke koje su oblikovale svetsku ekonomiju u poslednjih 30 godina. Decenijama kreatori politika i ekonomisti su funkcionisali u okruženju koje je delovalo predvidljivo: dublja integracija, trgovina na sve strane, niže barijere, međuzavisnost koja raste. Danas svet jeste međusobno povezan, ali istovremeno fragmentiran. I ta kontradikcija je u srži raznih izazova sa kojima se suočavamo. I kako ćemo sa time se snalaziti, odrediće da li ćemo biti uspešni ili ne", istakao je Vučić na svečanom otvaranju skupa u Sava centru.

Napomenuo je da, ako danas pogledamo Evropu, ona gradi svoje mehanizme kako bi branila svoju ekonomiju i štitila svoju industriju i IT sektor jer su druge sile, Sjedinjene Države i Kina, dominantne u polju modernih tehnologija, visokotehnološke industrije. 

"I Evropa ne može da prati takvu tržišnu trku", rekao je Vučić.

On je kazao da je, kada učestvovao na Svetskom ekonomskom forum u Davosu 2021. godine, slušajući govornike shvatio da ništa u budućnosti neće biti isto. 

"Ako pogledate današnji svet, hajde da kažemo Evropska unija je imala zvanično oko 205 barijera u domenu trgovine usluga, danas ih ima 2.900. To je ogromna promena, svet je potpuno drugačiji, ali niko ne može da zaustavi i spreči zemlje koje su brže, koje imaju manje birokratije, koje mogu brzo i bez prepreka efikasno da obavljaju posao i to je jednostavno znak za uzbunu za sve nas u Evropi. Kada kažem Evropa, mislim i na Srbiju. Mi zaostajemo, kaskamo, kaskamo za Kinom, za Sjedinjenim Državama, po raznim pitanjima", rekao je Vučić i istakao da moramo da se promenimo jer će se, ako to ne učinimo, taj jaz produbiti.

Počeo 21. Svetski kongres ekonomista u Beogradu, otvaranju prisustvuje i predsednik Vučić

BEOGRAD - Svetski kongres ekonomista, najveći naučni skup iz oblasti ekonomije Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA), počeo je danas u Beogradu i trajaće do 26. juna, a svečanom otvaranju prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Otvaranju u Sava centru prisustvuje i prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali, predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović, kao i učesnici kongresa, među kojima su ugledni profesori i stručanjaci iz oblasti ekonomije, kao i dobitnici Nobelove nagrade.

Kongres će okupiti više od 1.000 učesnika iz celog sveta, uključujući i dobitnike Nobelove nagrade i tokom pet dana biće organizovano 12 plenarnih sesija i plenarnih panela, kao i više od 200 paralelnih panela.

Među ključnim temama 21. Svetskog kongresa ekonomista biće budućnost globalizacije i pitanje da li se taj proces završava ili se nastavlja u novim oblicima.

Posle gotovo 20 godina, ovaj najznačajniji svetski događaj u ekonomskoj struci vraća se u Evropu, a po prvi put će biti organizovan u regionu jugoistočne Evrope.

U narednim danima najavljeno i učešće prvog potpredsednika vlade i ministra finansija Siniše Malog, kao i guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković.

Među učesnicima biće i tri dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju: Žan Tirol sa Tuluške ekonomske škole, Ester Diflo sa Univerziteta Masačusets i Erik Maskin sa Harvarda.

Tema ovogodišnjeg kongresa je "Suprotstavljene vizije sveta: globalizam nasuprot nacionalizmu, multilateralizam nasuprot bilateralizmu i demokratija nasuprot autokratiji".

Predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES) Aleksandar Vlahović je rekao u subotu za Tanjug da taj događaj predstavlja veliko međunarodno priznanje za Srbiju i SES, navodeći da je intenzivni proces selekcije trajao više od godinu dana.

"Ovo je najveći međunarodni naučni i stručni skup ekonomista koji je ikada organizovan u Srbiji i za nas, za Savez ekonomista Srbije, to jeste priznanje i dokaz našeg međunarodnog kredibiliteta", rekao je Vlahović.

On navodi da će tokom pet dana biti organizovano 12 plenarnih sesija i plenarnih panela, kao i više od 200 paralelnih panela.

"Predstavljeno će biti više od 600 naučnih radova. Uslov za učešće na kongresu je bila priprema prethodnog naučnog rada, koji je prošao vrlo strogu selekciju programskog odbora. Na čelu programskog odbora se nalazi profesor Erik Maskin, profesor sa Harvard univerziteta i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2008. godine", rekao je Vlahović.

Program će obuhvatiti najvažnija pitanja savremene globalne ekonomije, od geopolitičkih promena, međunarodne trgovine i industrijske politike, do inflacije, monetarne stabilnosti, veštačke inteligencije, tržišta rada i budućnosti globalnog ekonomskog poretka.

Svetski kongres ekonomista otvara se u sutra i trajaće pet dana.

Posebno predavanje Erika Maskina biće održano u utorak, 23. juna, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU).

Maskin je tvorac teorije mehanizama, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i uskoro predsednik Međunarodna ekonomska asocijacija (IEA), od 24. juna 2026.

Predavanje će istog dana u glavnoj kongresnoj sali Sava centra, održati profesor, takođe dobitinik Nobelove nagrade za ekonomiju, Žan Tirola.

Panel će biti zatvoren plenarnom sesijom Helene Rej iz "London Biznis škole" (London Biznis School), a nakon toga i zaključcima Svetskog ekonomskog kongresa u glavnoj kongresnoj sali Sava centra.

Prisustvo vodećih ekonomista, predstavnika međunarodnih institucija i poslovne zajednice doprinosi većoj međunarodnoj vidljivosti zemlje, a direktni kontakti i razmena iskustava stvaraju prostor za nove profesionalne, akademske i poslovne veze, kažu u Savezu ekonomista Srbije.

Takođe, iako Kongres nije investicioni forum, doprinosi stvaranju okruženja u kojem se Srbija prepoznaje kao stabilna i otvorena ekonomija, uključena u savremene globalne procese.

Organizatori su Međunarodna ekonomska asocijacija (IEA) i Savez ekonomista Srbije uz podršku generalnih sponzora AIKBank i Delta Holdinga i pokroviteljstvo Vlade Srbije.

Međunarodna ekonomska asocijacija (IEA) svake treće godine organizuje Svetski kongres ekonomista.

Savez ekonomista Srbije je od 2012. godine punopravni član IEA i ujedno jedini predstavnik Srbije u ovoj organizaciji.

Prethodni Svetski kongres IEA održan je 2023. u Medeljinu, u Kolumbiji.

Kongres je poslednji put organizovan na evropskom kontinentu 2008. kada je domaćin bio Istanbul.