NBS: Repo operacije uobičajene u borbi sa inflacijom, nisu izvor zarade banaka

BEOGRAD - Repo operacije su uobičajeni instrument monetarne politike za povlačenje viška novca koji daje rezultat u borbi sa inflacijom,

a ne izvor zarade banaka, saopštila je danas Narodna banka Srbije.

Povodom neutemeljenih, neukih i senzacionalističkih navoda pojedinaca u vezi sa redovnim operacijama cetralne banke, NBS podseća da je povlačenje viška dinarske likvidnosti iz bankarskog sektora putem (reverznih) repo transakcija glavni instrument monetarne politike NBS koji se koristi radi ostvarivanja osnovnog zakonom definisanog cilja NBSm a to je postizanje i održavanje stabilnosti cena.

Kao odgovor na pojačane inflatorne pritiske sa kojima se gotovo čitav svet suočio, NBS je od oktobra 2021. godine postepeno povećavala kamatnu stopu koja se primenjuje u repo transakcijama, a to su radile i druge centralne banke koje su u režimu targetiranja inflacije.

Međutim, za razliku od mnogih koje su svoje kamatne stope podizale agresivno (naglo u kratkom vremenskom periodu), NBS je imala blagovremen, postepen, ali kontinuiran pristup, vodeći računa da rast kamatnih stopa ne ugrozi privredni rast i finansijsku stabilnost, omogućavajući pritom da se ekonomski subjekti prilagode novom ambijentu povišenih kamatnih stopa, navodi se u saopštenju.

Restriktivna monetarna politika je, kako se navodi, nužno morala da dovede do određenog pada kreditne aktivnosti, što i jeste bio cilj jer se tako doprinosi smanjenju inflacije.

Inflacija se od aprila prethodne godine, 11 meseci uzastopno, nalazila na stabilno opadajućoj putanji i NBS već u narednim mesecima očekuje njeno vraćanje u granice cilja.

Kako se navodi u saopštenju, u isto vreme u prethodne tri inflatorne godine bile su pozitivne realne stope rasta društvenog proizvoda, te povlačenje viška likvidnosti iz bankarskog sektora nije faktor koji je uticao na smanjenje kredita privredi, jer u sistemu ima sasvim dovoljno likvidnosti.

Ulaganje banaka u repo transakcije NBS nije konkurencija kreditima privredi i stanovništvu, s obzirom da repo transakcije imaju kratak rok od svega sedam dana, ali i jer su kamatne stope na kredite privredi i stanovništvu više, čime su mogućnosti banaka za zaradu veće.

Rast profitabilnosti bankarskog sektora u Srbiji, ali i u svetu, potiče od opšteg rasta kamatnih stopa u borbi protiv inflacije i to, kako se navodi, nije karakteristika samo domaćeg bankarskog sistema.

Poslednjih godina, višak dinarske likvidnosti u našem bankarskom sektoru prevashodno je rezultat intervencija NBS neto kupovinom deviza na domaćem deviznom tržištu radi sprečavanja prekomernog jačanja dinara prema evru u uslovima snažnih aprecijacijskih pritisaka, koji nastaju usled povećane ponude deviza po osnovu stranih direktnih investicija, izvoza, turizma, doznaka i drugo.

Kupovinom deviza, NBS uvećava devizne rezerve zemlje, koje se nalaze na rekordnim nivoima, čime se povećava otpornost naše zemlje na eksterne šokove.

Pored toga, plasmanom deviznih rezervi u inostranstvu NBS ostvaruje prihode koji su poslednjih godina značajno povećani takođe zbog rasta kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu, pre svega usled pooštravanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka u uslovima rasta globalnih inflatornih pritisaka - ECB-a i američkog FED-a u čije valute prevashodno ulažemo rezerve.

Prihodi od plasmana deviznih rezervi značajno prevazilaze rashode koje NBS ima po osnovu sterilizacije viška dinarske likvidnosti putem repo transakcija i drugih monetarnih operacija, što je omogućilo da finansijski rezultat NBS po osnovu monetarnih i deviznih operacija svih ovih godina bude pozitivan.

Kako se navodi, NBS je i u 2023. godini po osnovu monetarnih i deviznih operacija ostvarila pozitivan rezultat odnosno dobit iz operativnog poslovanja, jer su prihodi na plasmane deviznih rezervi premašili troškove povlačenja viškova dinarske likvidnosti.