Tales u prvom kvartalu 2026. prihodovao 5,3 milijarde evra, vojne porudžbine skočile 71 odsto

PARIZ  - Francuski tehnološki gigant Tales objavio je danas da je premašio sva očekivanja u prvom kvartalu 2026. godine, uz prihod od 5,3 milijarde evra i drastičan skok vojnih porudžbina od čak 71 odsto.

Ukupan obim novih porudžbina dostigao je 4,65 milijardi evra, što je porast od 23 odsto u odnosu na isti period 2025. godine.

Najveći generator ovog rasta je sektor odbrane, gde je obim ugovora skočio na 2,2 milijarde evra, prenosi Figaro.

"Početak godine je premašio naša očekivanja i uliva nam veliko samopouzdanje", izjavio je finansijski direktor Tales grupe, Paskal Bušija.

Posebno se izdvaja pobeda na danskom tržištu, gde je Tales osigurao ugovor za proizvodnju i isporuku PVO sistema, pobedivši u direktnom nadmetanju američki sistem Pejtriot (Patriot).

Vojni segment Talesovog poslovanja beleži rekorde, ali rukovodstvo kompanije ostaje oprezno.

Bušija je ukazao na to da bi eventualni osetniji pad globalnog civilnog avio-saobraćaja, uzrokovan nestabilnom geopolitičkom situacijom, mogao negativno da utiče na taj segment poslovanja.

Talesov sektor telekomunikacionih satelita i dalje se suočava sa strukturnim izazovima, pošto je tržište pod snažnim pritiskom Maskovog Starlinka.

Plan o ukidanju 1.300 radnih mesta u ovom sektoru trenutno je zamrznut, jer je dve trećine zaposlenih uspešno preraspoređeno na druge projekte unutar grupe.

Tales uprkos izazovima nije promenio svoje ciljeve za 2026. i očekuje organski rast prihoda za šest do sedam odsto, ciljajući ukupni godišnji prihod od 23,3 do 23,6 milijardi evra.

Tržišna vrednost Talesa se procenjuje na 55 do 60 milijardi evra, a kompanija je prisutna u 68 zemalja i zapošljava više od 80.000 ljudi.

Pored Francuske, imaju ogromne proizvodne i razvojne centre u u Velikoj Britaniji, Holandiji, Nemačkoj, Singapuru, Australiji i Sjedinjenim Američkim Državama.

Francuska država poseduje udeo u Talesu od 26 odsto, kompanija Daso aviejšn (Dassault Aviation), proizvođač aviona "rafal", takođe 26 odsto, a ostatak je u rukama privatnih i institucionalnih investitora na berzi.