Rumunija i Bugarska u Šengenu: Kritike zbog delimičnog pristupanja

BRISEL - Rumunija i Bugarska od marta 2024. godine pridružiće se evropskoj šengenskoj zoni slobodnog kretanja vazdušnim i morskim putem, ali ne i kopnenim, što je izazvalo nezadovoljstvo opozicionih rumunskih poslanika i pojedinim bugarskim kompanijama.

Španija je, kao predsedavajuća Savetom EU u drugoj polovini protekle godine, saopštila 30. decembra 2023. da će Rumunija i Bugarska biti delimično integrisane u šengenski prostor slobodnog kretanja u martu 2024. godine.

Ove dve zemlje, koje su članice EU od 2007. godine, prethodno su krajem 2022. godine odbijene u nastojanju da se pridruže šengenskoj zoni, unutar koje više od 400 miliona ljudi može slobodno da putuje bez kontrole unutrašnjih granica.

Iako su Evropska komisija i Evropski parlament godinama uveravali da su obe zemlje spremne za ulazak u Šengen, Austrija i Holandija su do sada blokirale njihovo pristupanje.

Nakon komplikovanih pregovora, Bugarska i Rumunija su postigle sporazum sa Austrijom o pristupanju šengenskom prostoru preko vazdušnih i morskih granica, ali ne i kopnenih.

Beč je godinama ulagao veto na njihov ulazak u Šengen, navodeći da Austrija mora da primi nesrazmerno veliki broj imigranata bez dokumenata zbog loše zaštićenih spoljnih granica Šengena.

Ova tri zemlje trebalo bi da se kasnije dogovore o datumu kada će prekinuti kontrole na kopnenim granicama Rumunije i Bugarske.

Parlament Holandije, koja je više od 10 godina blokirala ulazak Bugarske u Šengen iz zabrinutosti oko vladavine prava, glasao je za ulazak Bugarske u šengensku zonu 21. decembra 2023. godine.

Nespremnost Austrije da odobri pristupanje ovih zemlja Šengenu i preko kopnenih granica razbesnela je pojedine bugarske kompanije.

Predsednik Upravnog odbora Nacionalne predstavničke asocijacije industrijskog kapitala Vasil Velev rekao je za jednu bugarsku televiziju da njegova organizacija zahteva snažniju reakciju bugarske javnosti i vlade.

"Posle svih napora koje smo uložili i ispunjavanja svih uslova za ulazak u Šengen, zašto nismo ravnopravni sa ostalima?", upitao je on.

Austrijske kompanije, sa sedištem u Bugarskoj, trenutno su predmet poreskih revizija, a zamenik bugarskog premijera i ministar finansija Asen Vasilev tvrdi da istrage bugarskih poreskih vlasti protiv austrijskog lanca supermarketa Bila i benzinskih stanica OMV-a nemaju veze sa stavom Austrije.

Vasilev je potvrdio da kamioni koji idu i dolaze iz Austrije prolaze kroz izuzetno stroge kontrole na granici, na zahtev Austrije.

U Rumuniji su vladajuća koalicija i poslovno okruženje pozdravili odluku o delimičnom pristupanju delimičnu odluku o pristupanju, ali ju je kritikovala opozicija.

Rumunski premijer Marsel Čolaku nazvao je odluku o delimičnom pristupanju Šengenu velikim korakom napred i poručio da će vlada nastaviti da radi i na političkom i na tehničkom nivou da se proces završi ove godine, dok je Nacionalni savet malih i srednjih privatnih preduzeća u Rumuniji rekao da će biti olakšana trgovina zbog smanjenja troškova transporta za izvezenu robu i da će doprineti stvaranju klime poverenja i jačanju imidža Rumunije kao stabilne zemlje u EU.

S druge strane, nekoliko rumunskih poslanika je izrazilo nezadovoljstvo zbog delimičnog pristupanja Šengenu.

Evropski poslanik Eugen Tomak smatra da su Evropska komisija i špansko predsedavanje EU odigrali na "kartu kompromisa" sa Austrijom, dok je evropski poslanik Dačijan Čološ, koji je i bivši evropski komesar za poljoprivredu, ocenio da se Rumuni tretiraju kao evropski građani drugog reda.

Evropska komisija je obećala da će podržati Bugarsku i Rumuniju u zaštiti spoljnih granica EU. Bugarska će dobiti značajnu finansijsku podršku EK, kao i operativnu i tehničku pomoć Agencija za evropsku graničnu i obalnu stražu Fronteks, posebno na granici sa Turskom i Srbijom.

Austrijski kancelar Karl Nehamer krajem decembra je na društvenoj mreži X (Tviter) poručio da će zahtevi Austrije biti ispunjeni i da će misija Fronteksa u Rumuniji i Bugarskoj biti povećana i obe zemlje će dobiti više sredstava EU za sprovođenje snažne zaštite spoljnih granica.

Bugarska ministarka spoljnih poslova Marija Gabrijel izrazila je nadu da će datum za ukidanje kopnene granične kontrole biti potvrđen 2024. godine.

Predstavnici austrijskih preduzeća pozdravili su odluku o pristupanju Šengenu, navodeći da je reč o "važnom koraku" jer se tim sporazumom olakšava posao kompanijama.

Austrijska privredna komora (VKO) zatražila je dodatne razgovore i pronalazak sveobuhvatnog rešenja, navodeći da su Rumunija i Bugarska važni ekonomski partneri za privredu Austrije.