ENR: Nuklearna energija se vratila - zagovornici usvojili deklaraciju u Briselu

BRISEL - Na prvom samitu o nuklearnoj energiji u Briselu, brojne zemlje su se zalagale za nuklearnu energiju kao način da se postigne neutralnost ugljenika u bloku do 2050. godine, međutim protivnici upozoravaju na rizike proširenja proizvodnje nuklearne energije.

Istovremeno, obnovljivi izvori energije takođe ostaju ključni za debatu o energiji i klimi u EU.

Promovisanje nuklearne energije je dugo bilo tabu u Briselu, ali je samit o nuklearnoj energiji visokog profila poslao poruku da se atomska energija, sada proglašava kao ključ za borbu protiv klimatskih promena.

Na samitu, 32 zemlje koje trenutno koriste nuklearne elektrane (NPP) ili žele da prošire nuklearnu energiju širom sveta, usvojile su Deklaraciju o nuklearnoj energiji, u kojoj Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i zemlje potpisnice potvrđuju svoju "snažnu posvećenost nuklearnoj energiji kao ključnoj komponenti globalne strategije za smanjenje emisije gasova staklene bašte iz energetskog i industrijskog sektora, obezbeđivanju energetske bezbednosti, unapređenju energetske otpornosti i promovisanju dugoročnog održivog razvoja i tranzicije čiste energije".

Prvi samit IAEA održan radi promocije nuklearne energije okupio je predstavnike oko 50 zemalja - iz EU, ali i Sjedinjenih Američkih Država i Kine, kao i 25 lidera, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Komentarišući samit, nemački vodeći klimatski političar za Zelene u Evropskom parlamentu, Mihael Blos, rekao je da je nuklearna energija ogromna igra subvencija koja se jednostavno ne isplati i dodao da je "izgradnja nuklearnih elektrana neverovatno skupa, traje godinama i čak ne proizvodi dovoljno struje".

U EU, nuklearna debata deli zemlje članice. Jedna grupa, uključujući Nemačku, Španiju, Austriju i Luksemburg je očigledno protiv njenog razvoja, dok je druga grupa, u kojoj su Francuska, Finska, Mađarska i Rumunija brani njen potencijal.

Zagovornici nuklearne energije to promovišu kao način da se postigne neutralnost ugljenika do 2050. godine, u skladu sa klimatskim ciljevima EU. Oni koji se protive širenju nuklearne energije u Evropi ukazuju na visoke rizike, što pokazuju katastrofe reaktora u Černobilju (1986), koji je tada bio deo Sovjetskog Saveza, i u Fukušimi u Japanu (2011).

Još 2021. godine, šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen dospela je na naslovne strane tvrdeći da je EU potrebna nuklearna energija kao "stabilan izvor" energije, a Brisel je to označio na svojoj listi održivih investicija.

Nuklearni reaktori trenutno rade u 12 od 27 zemalja članica EU, a dve nove nuklearne elektrane su u izgradnji u Slovačkoj i Francuskoj. Ubedljivo najviše se nalazi u Francuskoj. Poljska takođe namerava da ponovo pokrene nuklearni energetski program, a Češka takođe planira da izgradi nove reaktore, iako još nije jasno koliko.

U protekle dve godine, atomski pionir Francuska je bio odlučujući u kreiranju prijateljske regulative i vraćanju nuklearne energije na dnevni red EU.

U Francuskoj se nalazi 56 od 100 nuklearnih elektrana u Evropi, a razmišlja se o izgradnji 14 ili eventualno više novih postrojenja.

Kao nuklearna sila, Francuska se ne oslanja samo na nuklearnu energiju za snabdevanje energijom - francusko ministarstvo odbrane je nedavno objavilo da želi da obogati materijal koji sadrži litijum u dva reaktora u nuklearnoj elektrani u malom gradu Sivo u centralnoj Francuskoj, a retki gas tricijum, tada će biti izvučen iz njega.

Početkom 2023. Francuska je bila predvodnica pokretanja "nuklearne alijanse" od desetak članica EU, uključujući Poljsku, Bugarsku, Finsku i Holandiju, sa ciljem da se izjasni o toj politici.

Francuska i Bugarska su u februaru potpisale sporazum u oblasti nuklearne energije, koji omogućava industrijskim kompanijama iz obe zemlje da učestvuju u održavanju postojećih elektrana i u novim projektima.

Francuski EDF je takođe jedan od ponuđača za novi reaktor u Dukovaniju (Češka), zajedno sa južnokorejskom kompanijom KHNP. Češka vlada očekuje zvanične ponude u aprilu i očekuje se da će ugovori biti potpisani krajem 2024. i početkom 2025. godine, a prvi reaktor će početi da radi 2036. godine.

Rumunija namerava da postane regionalni lider u oblasti nuklearne energije, izjavio je njen predsednik Klaus Johanis na Samitu o nuklearnoj energiji u Briselu i istakao da klimatske promene predstavljaju "globalni izazov" koji zahteva koordinisanu akciju i ambiciozne mere.

Srbija nema iskustva sa nuklearnom energijom, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na samitu i dodao da se Srbija suočava sa tri problema - nedostatkom znanja i stručnjaka za korišćenje nuklearne energije, nedostatkom finansijskih sredstava i sadašnjim načinom razmišljanja ljudi. On je dodao da je Srbija zainteresovana da dobije najmanje četiri mala modularna reaktora (SMR), ali je napomenuo da će joj biti potrebna finansijska podrška vodećih država EU.

U Sloveniji od 1983. godine radi nuklearna elektrana u Krškom, blizu granice sa Hrvatskom, koja proizvodi oko 40 odsto električne energije u zemlji, od čega polovina pripada Hrvatskoj, koja je suvlasnik elektrane. U novembru se očekuje da će se građani Slovenije izjasniti na konsultativnom referendumu o izgradnji nove nuklearne elektrane (Jek2), takođe u Krškom.

Švedska trenutno ima šest operativnih nuklearnih reaktora, u Forsmarku, Oskarshamnu i Ringhalsu, svi izgrađeni 1980-ih. Šest starijih reaktora je zatvoreno između 1999. i 2020. godine, a među njima je i elektrana Barsebek, koja je smeštena u južnoj Švedskoj, blizu Danske i koja je godinama bila kritikovana od strane susedne zemlje.

Uprkos popustljivijem stavu EU, debata o nuklearnim i obnovljivim izvorima energije i dalje podstiče sukob između Pariza i Brisela - Francuska nije uspela da ispuni ciljeve koje je postavila EU u pogledu obnovljivih izvora energije 2020. godine. Stav Francuske se ne sviđa mnogim aktivistima za zaštitu životne sredine i zemljama EU poput Španije, Austrije, Nemačke i Luksemburga koje zajedno čine savez "Prijatelja obnovljivih izvora energije" unutar bloka.

Nemački član Evropskog parlamenta iz Zelenih Mihael Blos smatra da moraju da se pojačaju napori na širenju obnovljive energije, a da oživljavanje nuklearne debate zaustavlja napredak.

Nemački kancelar Olaf Šolc odbacio je pozive za povratak nuklearnoj energiji u Nemačkoj, ukazujući na visoke troškove i dugo vreme izgradnje. Struja koja dolazi iz nuklearnih elektrana košta mnogo puta više od struje iz energije vetra, solarne energije ili drugih izvora proizvodnje, rekao je Šolc.

Uprkos tome što nema nuklearne elektrane, Portugal ima opsežno zakonodavstvo o nuklearnim pitanjima, posebno u radiološkoj oblasti. Postoje mnoga tela u različitim ministarstvima koja su odgovorna u ovoj oblasti, poput tela za kontrolu španske nuklearne elektrane Almaraz koja za hlađenje koristi vodu reke Tejo (koja teče u obe zemlje).

Investicija je usmerena na obnovljive izvore energije koji su snabdevali 61 odsto električne energije Portugala 2023. godine, u odnosu na 49 odsto godinu dana ranije, što je novi rekord nakon perioda jakih kiša, jakih vetrova i velikih doza sunca, rekao je operater mreže REN.

Gledajući van EU, Severna Makedonija, na primer, takođe nema nijednu nuklearnu elektranu, ali se obavezala na postupno ukidanje uglja do 2027. Ta zemlja je izradila prve zakone i sporazume o strateškim ulaganjima u energetski sektor, da se olakšaju i ubrzaju ulaganja u elektrane na obnovljive izvore energije. Prva četiri projekta su solarne elektrane Pehčevo i Stipion, kogeneraciono postrojenje u Skoplju i fotonaponsko postrojenje sa gasnim motorima.