Otvorena izložba dela ruskih umentika u Salonu Muzeja Grada Beograda

BEOGRAD - Izložba slika i ikona "Sazvežđe znamenitih ruskih umetnika XIX–XX veka iz Zbirke Vladimira Pešića“ otvorena je danas u Salonu Muzeja grada Beograda, kao centralni događaj manifestacije "Dani Moskve u Beogradu“.

Izložbu je pred brojnim zvanicama otvorio predstavnik grada Moskve Sergej Čerjomin, koji je istakao da se saradnja između zemalja temelji na ekonomskim odnosima, ali da između Rusije i Srbije postoji "duhovna veza kroz vekove".

Čerjomin je istakao da danas izložba kao što je "Sazvežđe znamenitih ruskih umetnika XIX–XX veka iz Zbirke Vladimira Pešića“ u Evropi "nije moguća, osim u Srbiji, jer bi odmah došla policija".

Zamenik ambasadora Rusije Aleksandar Konanihin je u svom obraćanju primetio da "samo Srbija ima hrabrosti da brani rusku i svetsku kulturu".

Predstavnica muzeja grada Beograda Marija Stošić je istakla da je velika čast što su domaćini izložbe, koja traje do 9. novembra u njihovom Salonu.

Zamenica gradonačelnika Beograda Vesna Vidović je pozdravila "drage prijatelje iz Moskve", podsetivši da je manifestacija "Dani Moskve" počela 20. oktobra simbolično na Dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.

"To je način da učvrstimo naše prijateljstvo. Srbija i Rusija, Beograd i Moskva imaju dugu zajedničku istoriju, uvek smo se našli jedni drugima kad je bilo teško"; ocenila je Vidović.

Prema njenim rečima, Rusi su u Beogradu ostavili izuzetan trag i odredili jednim delom njegov identitet kroz arhitekturu i umetnost.

Akcenat izložbe "Sazvežđe znamenitih ruskih umetnika XIX-XX veka iz Zbirke Vladimira Pešića“ u Salonu Muzeja grada Beograda je na moskovske slikare, i čini 36 slika i osam ikona.

U svom obraćanju, Pešić je kao kolekcionar ruske umetnosti van granica Rusije istakao da izložba pruža retku priliku da se vide dela ruskih majstora van granica Rusije.

"Stvaraoci predstavljeni na izložbi neosporno zaslužuju pažnju. To su akademici slikarstva i priznati umentici koji su školovanje i stvaralačko oblikovanje sticali u sredini koja je bila jedna od najvažnijih umetničkih centara Rusije", ocenio je Pešić.

Centralna mesta na izložbi zauzimaju dela "Potok“ pejzažiste Stanislava Žukovskog i "Suprematistička kompozicija“ Ivana Kudrjašova, koje se obe prvi put prikazuju javnosti.

Delo Leonida i Rime Brailovski "Hram Vasilija Blaženog u Moskvi“ je naslikano u Beogradu početkom 1920. godina, dok posebno mesto na izložbi zauzima zagonetni portret princeze Mafalde Savojske, unuke kralja Nikole Petrovića Njegoša, delo Stepana Kolesnikova.

Od minijatura, tu je "Poziv na krštenje Slovena“ slikara ruskog imperatorskog dvora Adolfa Šarlemanja i "Portret cara Nikolaja I“ Ivana Vinberga.

Izložbu čine, između ostalog, "Devojka sa cvećem“ Nikolaja Kuznjecova, "Portret odojčeta“ Borisa Pastuhova i "Portret Tamare Bibe“ Aleksandra Tolstoja.