Muzičari iz država članica Evropske unije i sa Zapadnog Balkana svirali u Filharmoniji u Skoplju

SKOPLJE - Muzičari iz država članica EU i sa Zapadnog Balkana prvi put su se sreli u Filharmoniji u Skoplju kako bi na novi način izveli Odu radosti sa jedinstvenim zvucima svojih zemalja i tom prilikom poslali su inspirativnu poruku za sadašnjost i budućnost "Jedna pesma, jedna Evropa".

U saopštenju organizatora navodi se da su za samo nekoliko sati zasvirali kao jedno pokazujući kako ljudi mogu da se okupe i u trenu stvore nešto zajedno.

Na ovom događaju učestvovali su muzičari iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Češke, Francuske, Nemačke, Crne Gore, Holandije, Severne Makedonije, Slovenije i Srbije.

"Kreativna snaga iz cele Evrope udružila je snage u okviru kulturne i komunikacione inicijative WeBalkans-a Jedna pesma, jedna Evropa. U spoju tradicija, talenata i ideja, uz klasične, tradicionalne i retke instrumente, 12 muzičara je u Filharmoniji u Skoplju iznova osmislilo Odu radosti. Više od samog nastupa, oni su stvorili priču koja nas podseća na ono što je zaista važno: jedinstvo, solidarnost i mir. Priču ispričanu univerzalnim jezikom muzike", navodi se u saopštenju.

Svirač kavala i klarinetista Miloš Nikolić iz Srbije naveo je da je muzika jedna od najjačih sila kolektivne transformacije.

"Ako nešto može da pomogne društvu u celini, to je muzika — kraljica svih umetnosti. Kada bi naše zemlje više ulagale u kulturu, društvo bi zaista procvetalo. Gde god mogu, roditeljima poručujem: šaljite decu u muzičke škole. To je najbolja investicija u njihovu budućnost", rekao je Nikolić.

Za mladog Serdžuka Alimova, trubača iz Severne Makedonije, profesor Nikolić je izjavio da se takav talenat rađa jednom u sto godina i ukazao da njegova mladost i briljantnost nose poruku za sadašnjost i budućnost: kada instrumenti zasviraju kao jedan, a ljudi udruže snage, Evropa odjekuje onako kako treba — ujedinjena, živa i jedinstvena.

Za mnoge je ovaj događaj bila prilika da upoznaju prelepi bugarski instrument gadulku.

Hristina Beleva, koja svira gadulku, istakla je da je saradnja "poput svetlosti u našim životima i da će, ako se posvetimo jednostavnim stvarima, svet postati bolje mesto", dok trubač Petr Harmaček iz Češke veruje da je zajedničko izvođenje Ode radosti sa muzičarima iz balkanskih zemalja divno i pokazuje kako smo svi povezani.

Pijanista i harmonikaš iz Albanije Gent Ruši rekao je da zemlje Zapadnog Balkana ne treba odvajati od Evropske Unije (EU).

"Kada govorimo o EU i Zapadnom Balkanu, za mene to nije EU i Zapadni Balkan — za mene je to jednostavno Evropa. Naše razlike nisu važne, jer je muzika uvek prva koja nas spaja", rekao je Ruši.

Upravo iz tog razloga je WeBalkans, inicijativa Generalnog direktorata za proširenje i istočno susedstvo (DG ENEST), pokrenuo projekat "Jedna pesma, jedna Evropa". Projekat pokazuje da kultura i umetnost ostaju najmoćniji alat za pokretanje promena, često bliži publici od akademskih debata ili političkih analiza.

Za Antoniju Batinić iz Bosne i Hercegovine, vokalnu solistkinju, muzika je univerzalni jezik koji prevazilazi reči.

"Jezik je važan, ali ekspresivnost i snaga muzike govore mnogo glasnije od bilo kog teksta pesme", rekla je Batinić, dok je njen kolega Marvin Dilman iz Nemačke dodao da su svi oni "zaista različiti, ali smo povezani i uživamo u tim razlikama, a muzika nam daje tu mogućnost".

Generacijama su ljudi širom EU i Zapadnog Balkana odrastali slušajući iste pesme, deleći iste tradicije i negujući iste vrednosti.

"Ova inicijativa je dokaz da kultura i dalje služi kao most — između generacija, zemalja i težnji", rekao je muzički producent Dino Šukalo.

Nastup u Skoplju nije bio samo o ponovnom osmišljavanju Ode radosti s novim aranžmanom, spajajući tradicionalne i moderne instrumente.

Svirač čiftelije iz AP KiM Driton Bejta rekao je da je njegova namera bila poslati poruku: zajedno možemo odati priznanje univerzalnim vrednostima, poštovati različitost i graditi budućnost mira, napretka i zajedničkog blagostanja.

Slovenačka violinistkinja i vokalistkinja Ana Mezgec rekao je da su spojili različite kulture i ideje stvarajući novi aranžman za nešto tako klasično i tradicionalno kao što je Betoven, uz muziku naroda i etno stilove.

"Poruka je jasna: hajde da se ujedinimo, hajde da zaboravimo na granice, da sviramo zajedno, da se zabavljamo, i da se ne delimo nego da ukrstimo kreativnost i radost", rekla je Mezgec, a francuska bubnjarka Delfin Oreli Langof na to je dodala da "Iako nismo svi isti, jer dolazimo iz različitih kultura, muzika pokazuje da smo slični i biti zajedno nam daje snagu".

Osim toga, ovaj projekat prikazuje i ulogu EU u podršci kulturi i izgradnji zajedničkog kulturnog prostora.

U saopštenju se navodi da EU ulaže u umetnost, u prekograničnu saradnju, u povezivanje ljudi kako bi se prevazišle podele, a ovi nam koraci pokazuju da je Evropa jedinstven prostor u kojem EU i Zapadni Balkan dele iste vrednosti, težeći napretku i boljem životu za sve. Ta je poruka odjeknula i među muzičarima.

Crnogorska flautistkinja Žana Lekić smatra da novi aranžman Ode radosti nosi i umetničku i političku poruku.

"Možemo ići napred samo ako smo zajedno — oslobođeni tereta i ograničenja. U tome je kjuč. Muzika nam pokazuje mogućnost saradnje, neophodnost različitosti i suptilnu moć umetnosti u izgradnji društva. Politika je danas svuda oko nas, u svakodnevnom životu, i zato je naša dužnost da upotrebimo umetnost kako bi politika radila za nas, a ne protiv nas", rekla je Lekić.

Slično razmišlja i Majk del Fero, pijanista iz Holandije, koji je istakao da je zajedničko izvođenje Ode radosti znak da je svet ujedinjen, jer "bez obzira na političko opredeljenje ili veru, mi šaljemo poruku da volimo jedni druge — i mislim da je to veoma važno".