Mihailo Gordić: Gluva deca nailaze na prepreke i u redovnim i u specijalnim školama

BEOGRAD - Aktivista Mihailo Gordić iz Gradske organizacije gluvih Beograda izjavio je danas da se gluva i nagluva deca u procesu obrazovanja suočavaju sa brojnim preprekama, bilo u redovnim ili u specijalnim školama za gluve.

"Škole za gluve su vrlo važne zato što su tu deca na okupu, zato što su deca zajedno sa drugom decom, koja su ista kao i oni, tako da se ne osećaju usamljeno i izolovano. To je vrlo važno za njihov razvoj. Sa druge strane, u redovnim školama prednost je to što se može dobiti jedan viši nivo obrazovanja", rekao je Gordić za emisiju Beogradske znakovesti koja se emituje na televiziji Tanjug.

Gordić je naveo da je mana u specijalnim školama to što je program obrazovanja na nižem nivou nego u redovnim školama, kao i da se ne radi toliko na samom sadržaju.

"Nastavnici nisu uže stručno obrazovani iz tih predmeta koje predaju, već su završili fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju i jedan nastavnik može da predaje deset različitih predmeta. Mnogo se veći fokus stavlja na govorne vežbe, tako da je sam nastavni sadržaj zapostavljen", objasnio je Gordić.

Kako je naveo, to je mana školovanja u školama za gluve.

"Kada govorimo o manama obrazovanja gluvih u redovnim školama, možemo reći da, kada jedno gluvo dete dođe u sredinu u kojoj su deca koja normalno čuju, ono nema podršku na srpskom znakovnom jeziku, nema asistenta u komunikaciji, nastavnici, profesori i učitelji nisu obučeni da rade sa gluvom decom. To se takođe odnosi i na nagluvu decu, kao i na decu koja imaju kohlearni implant", rekao je Gordić.

On je naglasio da bi trebalo obezbediti adekvatnu podršku i asistenciju gluvoj deci u procesu obrazovanja.

"Rešenja uvek postoje. Prvo što bih pomenuo, jeste da u Evropi postoje različiti vidovi podrške za gluvu decu u oblasti obrazovanja. Pre svega, pre nego što krenu u školu, zapravo čim se ustanovi da je dete gluvo, roditelji dobijaju obuku iz srpskog znakovnog jezika kako bi mogli da komuniciraju sa svojom decom", rekao je Gordić.

Kako je naveo, u tim zemljama, kada deca krenu u školu, dobijaju asistenta u komunikaciji koji zapravo pomaže gluvom detetu da prođe kroz sistem obrazovanja, a ujedno obučava i okolinu kako da komunicira i da na pravi način uključi gluvo dete u tu sredinu.

Kako je objasnio, što se tiče starijih razreda osnovnog obrazovanja od petog do osmog razreda i kasnije tokom srednje škole, deca dobijaju tumača za znakovni jezik, a nastavnik onda radi na način na koji inače radi.

"To je ono što obezbeđuje pristup obrazovanju gluvoj deci. Sa druge strane, ono što bi u Srbiji trebalo pre svega učiniti da bi se obezbedilo adekvatno obrazovanje za gluvu decu, jeste osnivanje instituta Centra za istraživanje srpskog znakovnog jezika. To je uslov da se izrade kvalitetni materijali za učenje srpskog znakovnog jezika koji onda postoje kao resurs, kako za decu, tako i za roditelje, nastavnike i asistente i sve one koji žele da rade sa gluvom decom", objasnio je Gordić.

Naveo je i da bi trebalo da se udžbenici prevedu na srpski znakovni jezik.

"U Srbiji su samo tri udžbenika prevedena na srpski znakovni jezik, a trebalo bi zapravo da postoji celokupni materijal prilagođen gluvoj deci. U svemu tome prepreka jeste u tome što stručna javnost, odnosno defektolozi, moraju da pruže veću podršku uključivanju srpskog znakovnog jezika u obrazovanje i da se o tome uči na fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, kao i da se gluve osobe uključe u to", naveo je Gordić.

Kako je istakao, na zapadu postoji i sistem obrazovanja za gluvu decu koji je bilingvalni.

"To je dvojezično obrazovanje, na znakovnom jeziku te zemlje i na pisanom jeziku te zemlje. Na taj način je gluvoj deci potpuno pristupačno obrazovanje", rekao je Gordić.

Direktorka škole za oštećene sluhom - nagluve "Stefan Dečanski" Mirjana Ivanović istakla je da s obzirom na to da je jedan od najvećih izazova sa kojim se u toj školi susreću u radu sa decom oštećen sluh, govorno-jezički razvoj zauzima veoma važno mesto u školi.

"Program rane intervencije i predškolski program su stimulacija celokupnog razvoja dece i naročiti akcenat je na slušanju i govoru, razvijanju emocija, komunikacije, jezika i samostalnosti kod dece oštećenog sluha. Rana intervencija je veoma važna jer što se pre krene sa radom, rezultati će biti bolji", rekla je Ivanovićeva.

Ona je naglasila da u tu školu uglavnom dolaze roditelji i deca po dobijanju slušnih aparata, odmah posle dijagnostike oštećenja sluha i da tada kreće program rane intervencije.

"To je program specifične stimulacije celokupnog psihofizičkog razvoja, sa posebnim akcentom na slušanje, komunikaciju i govor. Tu dolaze i deca sa kohlearnim implantom. Mi radimo pripremu za kohlearnu implantaciju, psihološku podršku, savetovanje roditelja i stručni rad surdopedagoga", objasnila je Ivanovićeva.

Kako je istakla, predškolski program obuhvata stimulaciju psihomotornog razvoja, razvoj komunikacije, emocija i samostalnosti kod dece gde je veoma važan rad surdopedagoga.

"U našoj osnovnoj školi rade surdopedagozi, to su pedagozi i nastavnici koji su posebno obučeni za rad sa decom oštećenog sluha. Osim rada u učionici, mi imamo i individualni rad, to je jedna specifičnost naše škole gde deca sa surdopedagozima, logopedima, nastavnicima psihomotorne reedukacije rade individualno i to je jedna veoma važna podrška učenicima u nastavi", rekla je Ivanovićeva.

Kako je objasnila, stručni tim, koji čine psiholog i socijalni radnik, osim što pomaže učenicima, pomaže i roditeljima.

"Sve naše izazove u školi rešavamo timski, porodica je neizostavni član tima", istakla je Ivanovićeva.

Ona je navela da se srpski znakovni jezik koristi u nastavi i vannastavnim aktivnostima i da na taj način nastavnici komuniciraju sa decom.

"Podrška znakovnog jezika je veoma važna za razumevanje srpskog jezika. Time smo se približili bilingvalnim modelima koji se koriste u drugim zemljama Evrope i Amerike", naglasila je Ivanovićeva.

Kako je istakla, važan deo te škole su vannastavne aktivnosti gde deca zajedno sa učenicima iz drugih škola učestvuju na raznim manifestacijama.

"Samim tim, postižemo osnovni cilj inkluzije, a to je osnaživanje dece i uključivanje u zajednicu u kojoj žive", poručila je Ivanovićeva.