Bisenić: Sud u Londonu odlučuje o Asanžu, slučaj sa dalekosežnim posledicama

BEOGRAD - Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž mogao bi da bude izručen SAD u roku od nekoliko dana ako mu visoki sud u Londonu odbije dozvolu da se žali na izručenje iz Ujedinjenog Kraljevstva čime bi se suočio sa 17 optužbi po Zakonu o špijunaži i jednom za kompjuterski kriminal, sa zaprećenom zatvorskom kaznom od 175 godina, navodi novinar Dragan Bisenić i ukazuje da bi time pravni proces u Britaniji bio iscrpljen, a da Asanžove pristalice najavljuju da će se u tom slučaju obratiti Evropskom sudu za ljudska prava.

Evropski mediji jednodušni su u oceni da Asanž treba da dobije pravo da uloži žalbu i da ne bude izručen SAD, ocenjuje Bisenić i dodaje da nedeljnik The Spectator predviđa da će ishod Asanžovog procesa imati dalekosežne posledice, a francuski Mond smatra da je Asanž obavio koristan posao razotkrivajući neuspehe američkog 'rata protiv terorizma' i da jedina opcija treba da bude njegovo oslobađanje.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Trenutno je u toku potencijalno odlučujuće ročište u slučaju Džulijana Asanža: viši sud u Londonu ispituje da li Asanž može da se žali na odluku prošlog juna da ga izruči SAD kako bi se suočio sa 17 optužbi po Zakonu o špijunaži i jednom za kompjuterski kriminal, sa zaprećenom zatvorskom kaznom od 175 godina.

Osnivač Vikiliksa mogao bi da bude izručen SAD u roku od nekoliko dana kako bi se suočio sa krivičnim gonjenjem po optužbama za špijunažu u vezi sa objavljivanjem hiljada poverljivih vojnih i diplomatskih dokumenata koji se tiču ratova u Avganistanu i Iraku ako mu visoki sud u Londonu odbije dozvolu da se žali na njegovo izručenje iz Ujedinjenog Kraljevstva. Ako njegova žalba bude odbijena, pravni proces će biti iscrpljen u Velikoj Britaniji. Asanžove pristalice najavile su da će potom slučaj predati Evropskom sudu za ljudska prava.

Asanž nije video sunčevu svetlost otkako je ušao u ambasadu Ekvadora u Londonu 2012. tražeći azil tamo, osim dana kada su ga odveli iz ambasade, ili dana kada je odvezen u kombiju iz Belmarša do onih sudskih ročišta na kojima mu je bilo dozvoljeno lično da prisustvuje, iako zatvoren u staklenu kutiju, kao što je često slučaj u britanskim sudnicama.

Tokom skoro pet godina koliko je bio u zatvoru u Belmaršu, držan je uglavnom u samici dimenzija 2 x 3 metra, 23 sata dnevno, a dozvoljeno mu je da šeta sat vremena u zatvorenom betonskom prostoru. Hrana je predviđena u budžetu od 2 britanske funte (2,50 dolara) dnevno po zatvoreniku, sa obrocima koji se sastoje od kaše, retke supe i malo nečeg drugog.

Kako Asanžova situacija privlači sve više pažnje, digli su se glasovi iz celog sveta pozivajući na njegovo oslobođenje. U demonstraciji jedinstva među strankama, članovi Predstavničkog doma Australije, čiji je Asanž građanin, 14. februara su velikom većinom (86 prema 42) glasali za to da Asanž ne bude izručen već da bude doveden kući. Ono što je ovde bilo posebno značajno i što je pozdravljeno od strane Asanžovih pristalica daleko izvan Australije bilo je to što je premijer Entoni Albanez takođe glasao “za”, nakon nekoliko meseci izbegvanja da se jasno izjasni.

"Dosta je bilo", stalno je govorio, ali ne insistirajući da SAD pomiluju i puste najpoznatijeg građanina njegove zemlje, sve ovo uprkos činjenici da je Asanžov povratak ono što skoro 80 odsto Australijanaca želi. Možda je prethodna rezervisanost Albanezea bila motivisana nedavno potpisanim sporazumom sa SAD o kupovini nuklearnih podmornica, dovodeći zemlju tako još više u orbitu SAD kao strateški satelit u geopolitički važnom delu sveta.

Imajući u vidu Albanezeovu uzdržanost, višestranačka grupa australijskih parlamentaraca dosledno deluje u ime onih birača koji žele da se Asanž oslobodi. Nedavno su otkrili odluku Vrhovnog suda Ujedinjenog Kraljevstva koja bi mogla biti zupčanik u pokušaju njegovog slanja u SAD, prema zakonu, ako vlada odredi da je zemlja kojoj će osoba biti izručena iz Britanije dala garancije da zdravlje ili život te osobe neće biti ugroženi u zemlji prijema, tada treća strana mora temeljno da istraži ta "uveravanja" pre nego što se izvrši ekstradicija.

I tako su parlamentarci pisali britanskom ministru unutrašnjih poslova Džejmsu Kleverliju pozivajući na istragu o rizicima po Džulijanovo zdravlje u slučaju da bude izručen SAD.

U SAD, Rezolucija Predstavničkog doma 934, koju je predstavio poslanik Pol Gosar, republikanac iz Arizone, poziva na SAD da odustanu od optužbi protiv Džulijana Asanža, navodeći da su "redovne novinarske aktivnosti, uključujući pribavljanje i objavljivanje informacija, zaštićene prema prvom amandmanu". Rezolucija ima osam drugih kosponzora iz obe strane i trenutno se nalazi pred Odborom za pravosuđe Predstavničkog doma. Iako bi njen prolazak tamo, zatim do Kongresa, pa do Senata mogao da bude dugačak put, njegove pristalice se nadaju da će hiljade ljudi pisati svojim predstavnicima tražeći njihovu podršku za ovu rezoluciju, čime će skrenuti veliku pažnju na Asanžov slučaj i šta to znači.

Parlamentarci u Francuskoj, gde Asanž takođe ima porodicu, pozvali su da mu se odobri politički azil, iako je upitno da li bi to moglo biti dozvoljeno ako zahtev za azil nije zatražen dok se osoba zapravo nalazi na francuskom tlu. Meksiko i Bolivija ponudili su Asanžu azil. Gradovi u desetinama zemalja proglasili su Julijana za počasnog građanina.

Na kraju dvodnevnog ročišta sud bi mogao da odobri Julijanu da uloži žalbu, mogao bi da je odbije ili da odloži svoju odluku za kasniji datum. U prvom stepenu, ako se odobri žalba, dok čeka na drugo saslušanje, Asanž bi najverovatnije bio vraćen u strogo obezbeđeni zatvor Belmarš gde je držan skoro pet godina u skoro potpunoj samici, iako je nije osuđivan za krivično delo. Ima onih koji misle da je Asanž ogromni prestupnik.

Najznačajniji među njima je bivši direktor CIA-e Majk Pompeo, koji je Asanža proglasio "miljenikom terorističkih grupa" i definisao Vikiliks kao "nedržavnu, neprijateljsku obaveštajnu službu". Ukoliko Asanž bude izručen SAD, sudiće mu se u Okružnom sudu u Virdžiniji po Zakonu o špijunaži, po kojem do sada niko nikada nije oslobođen krivice.

Advokati američke vlade pokušali su da pobiju argumente koje je izneo advokat osnivača Vikiliksa, kada su tvrdili da SAD traže politički motivisanu odmazdu za njegovo razotkrivanje državnog kriminala, uključujući mučenje, izdavanje i vansudska ubistva.

Kler Dobin je rekla da optužbe protiv njega nisu političke, već su podignute zato što je otišao "mnogo dalje od radnji novinara koji je samo prikupljao informacije". Ona je pokušala da Asanžovo delovanje i način pribavljanje informacije stavi u kontekst špijunaže, iako je sve ono što je prikupio javno objavljeno i to u saradnji sa vodećim svetskim medijskim kućama. Dobin je navela da Asanž nije samo objavio materijal, već je bio u "Zaveri" i pomagao i podržavao Čelsi Mening u krađi i otkrivanju poverljivih informacija. Takođe se navodi da je pokušao da regrutuje druge hakere i one koji imaju poverljive informacije.

Posle smrti Alekseja Navaljnog, Asanžov slučaj dobio je novu snagu i novu dimenziju. Asanž i Snouden su se u jednom trenutku razišli povodom ostvarivanja principa zaštite privatnosti u dokumentima koje je objavio Vikiliks. Radilo se o ličnim podacima mnogih ljudi koji nisu imali nikakve direktne veze sa političkim aspektima koje je Vikiliks obelodanjivao, nego su se prosto našli u tim materijalima. Dok je Snouden želeo da ta imena budu izbrisana, Asanž je želeo da ona ostanu, te je optužio Snoudena da je oportunista i da se stavio na stranu Hilari Klinton. Sada je Snouden pozvao da se Asanž spasi, poredeći njegov slučaj sa slučajem Alekseja Navaljnog.

Asanž je još 2014. predvideo posebno mesto Srbje i Ukrajine u svetskim odnosima, koristeći parafrazu Zbignjeva Bžežinskog "between two ages" jer su obe "između dva doba". "Kada sam rekao da je Srbija, kao i Ukrajina, jedan od najvažnijih predvodnika, mislio sam na države 'između', odnosno u međuprostoru. To su države gde budućnost prvo dolazi, sa svim svojim užasima i lepotama. A sudbina svih pionira, pa samim tim i Srbije, jeste da budu pogrešno predstavljeni. Mi zaista živimo u vremenu između dve epohe. Mi smo poslednja slobodna generacija, jer sada je došlo vreme globalne distopije nadzora", rekao je Asanž.

Evropski mediji jednodušni su u oceni da Asanž treba da dobije pravo da uloži žalbu i da ne bude izručen SAD. London se našao takođe u delikatnoj poziciji. Nedeljnik The Spectator predviđa da će ishod Asanžovog procesa imati dalekosežne posledice.

„Njegov slučaj će imati političke posledice. Prvenstveno, one će biti u odnosima UK - SAD, ali potencijalno i za odnose između UK i Evropskog suda za ljudska prava. Možda je ovo vreme da se Velika Britanija konačno usudi da prkosi sudu u Strazburu, u interesu 'posebnih odnosa' sa Vašingtonom? I da li to onda može ohrabriti London da ponovo prkosi Strazburu zbog planova za slanje tražilaca azila u Ruandu? Ođeci Asanža protiv Vlade Sjedinjenih Američkih Država mogli bi zaista da odu veoma daleko.

Za pariski Mond jedina opcija je njegovo oslobađanje:

„Džulijan Asanž je obavio koristan posao razotkrivajući neuspehe američkog 'rata protiv terorizma'. Iako su ova otkrića bila teško iskušenje za Sjedinjene Države, zemlja sada mora da prizna da je istorija odlučila u korist uzbunjivača. Sudovi treba da se rukovode ovom presudom kada donesu svoju“.

Ukoliko presuda bude drugačija, teško će više biti da se govori o slobodnom novinarstvu u slobodnom svetu, kako to navodi francuski dnevnik.