Pavkov: Veliko priznanje za Srbiju što će biti domaćin Svetskog dana životne sredine

BEOGRAD - Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je danas da je velika čast za Srbiju to što će biti prva zemlja u ovom delu Evrope koja će biti domaćin obeležavanja Svetskog dana životne sredine, istakavši da to predstavlja veliko priznanje za Srbiju kojoj je ekologija u prvih pet važnih državnih politika.

Pavkov je rekla da će se obeležavanje Svetskog dana životne sredine, 5. juna 2027. godine, održati neposredno uoči Ekspa, i istakla da država i Ministarstvo već uspostavljaju i formalnu saradnju kako bi iskoristili sve resurse koje će svetska izložba do tada imati, ali i okupili međunarodne delegacije na visokom nivou i pokazali da je Srbija zemlja koja može da prednjači u oblasti zaštite životne sredine.

"Očekujemo da na Ekspo stigne više od 140 delegacija. Moja želja je da bar polovina njih povede najmanje po jednog predstavnika visokog nivoa iz oblasti zaštite životne sredine. Time bismo organizovali seriju događaja, tokom kojih bismo predstavili šta su svi okruzi u Srbiji, zajedno sa državom, uradili u oblasti zaštite životne sredine. Istovremeno bismo uključili veliki broj međunarodnih delegacija i stvorili dodatne okvire za međunarodnu saradnju i zajedničko delovanje", poručila je ona za K1 televiziju.

Dodala je da će država u narednih pet godina raditi još intenzivnije da zaštita životne sredine bude na još višem nivou.

Na pitanje da li Ministarstvo ima u planu neki program edukacije stanovništva Srbije kada je u pitanju zaštita životne sredine, Pavkov je rekla da je to započeto još prošle godine kroz veliku kampanju za mlade “Priroda nema alternativu, zato deluj i ti”, istakavši da je Ministarstvo obišlo 15 lokalnih samouprava i uključilo mlade da rade sa njima, kako bi razumeli zašto je važno da budu deo pozitivnog učešća ka državnom boljitku.

Odgovarajući na pitanje da li će ekologija biti tema u predizbornoj kampanji, ministarka je istakla da će ekologija sigurno biti tema u predizbornoj kampanji, i dodala da će se ona lično truditi da kroz rezultate i konkretne stvari koje građanima mogu da budu vidljive, pokaže šta je urađeno, šta se trenutno radi i šta će stići do njihovog praga do 2030. godine.

"To nisu prazne priče, programi koje niko ne vidi, to nisu ljudi koje niko ne zna, to smo mi ispred SNS-a koji jasno i glasno govorimo i sprovodimo naš program i plan. Mislim da će to biti jedna od ključnih stvari zbog čega će ljudi izabrati nas", poručila je ona.

Pavkov je rekla da će građani na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima odlučivati o boljoj budućnosti svih ljudi, kvalitetnijem životu, nastavku izgradnje revolucionarne infrastrukture u koju ulazi i zelena infrastruktura, napomenuvši da će do 2030. godine biti završeno šest regionalnih centara za upravljanje otpadom, preko 20 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i stotine kilometara vodovodne mreže.

Govoreći o postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda, ministarka je naglasila da je u poslednjih nekoliko godina ostvaren značajan napredak, s obzirom na to da je 2020. godine bilo svega nekoliko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, dok će se do 2030. godine izgraditi i završiti 20 postrojenja.

Samo u periodu od 2023. godine do danas biće završeno osam postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, izjavila je Pavkov i dodala da je trenutno ugovorena izgradnja 900 kilometara kanalizacione mreže, što znači da će biti završena u naredne dve godine.

Kada je reč o o razvoju sistema za upravljanje otpadom, Pavkov je istakla da su u međuvremenu realizovani ključni projekti i da se očekuje početak rada Regionalnog centra Kalenić.

"Mi 2020. godine, sem začetka Regionalnog centra Pirot i Subotica, kao i određenih manjih regionalnih centara, nismo imali nijedan operativni centar. Od tada smo dobili Vinču u Beogradu, uz veliku podršku privatnih partnera iz Japana i Francuske. Od tada smo započeli i veoma važan projekat na zapadu Srbije - Kalenić, u opštini Ub, koji predstavlja žilu kucavicu za zapadni deo Srbije kada je reč o upravljanju otpadom", navela je ona.

Ministarka je dodala da je 10. juna dobijena probna dozvola, što je, napomenula je ona, vrlo značajno jer se onda već u avgustu mogu očekivati prvi kontingenti otpada koji će stizati u Kalenić.

Pavkov je istakla da se veliki infrastrukturni poduhvati realizuju uz podršku međunarodnih finansijskih institucija i bespovratnih sredstava EU, napomemuvši da se država zadužuje kroz nekoliko paralelnih izvora, po pitanju kreditnih linija Razvojne banke Saveta Evrope, kao i od IBRD-a i EBRD-a.

"Sve to zajedno iznosi oko 400 miliona evra investicija koje će biti uložene kod nas. Do sada je uloženo 200 miliona evra za kanalizaciju i prečišćavanje otpadnih voda, a kada je reč o bespovratnim sredstvima kroz IPA projekte EU i druge fondove, već su obezbeđene stotine miliona evra. I u budućnosti će biti obezbeđene stotine miliona evra kroz grantove i sufinansiranje iz budžeta, koji to može da izdrži", poručila je ona.

Osvrćući se na međunarodnu podršku za projekte zaštite životne sredine, Pavkov je rekla da Srbija trenutno koristi više bespovratnih sredstava nego kreditnih linija, kao i da je ostvarila značajne rezultate u povlačenju novca iz međunarodnih fondova.

Trenutno možemo da se pohvalimo da smo jedina zemlja na evropskom kontinentu koja je iskoristila sredstva iz fonda Global Environment Facility (GEF), koji se bazira na zaštiti biodiverziteta, istakla je ministarka i dodala da je tokom 20 godina korišćenja tog fonda država obezbedila više od milijardu dolara kroz različite programe finansiranja u oblasti zaštite životne sredine.

"Takođe, jedina smo zemlja u ovom ciklusu GEF-a koja je učestvovala u programu održivih gradova, u okviru kojeg smo uložili u Beograd, Novi Sad i Zrenjanin. Reč je o šest miliona evra dodatnih bespovratnih sredstava koja nemaju veze sa IPA fondovima. Otvaramo i Green Climate Fund, potpuno novi fond koji se bavi borbom protiv klimatskih promena, iz kojeg ćemo u narednom periodu obezbediti dodatna bespovratna sredstva za Srbiju, nezavisno od IPA fondova", objasnila je ona.

Govoreći o uredbi o Mehanizmu za prekogranično prilagođavanje cene ugljenika i prilagođavanju domaće privrede sa evropskim propisima, Pavkov je rekla da Srbija radi na uspostavljanju nacionalnog modela oporezivanja ugljenika, kako bi domaći proizvođači izbegli dvostruko oporezivanje prilikom izvoza na tržište EU.

"Na vreme smo prepoznali potrebu da napravimo naš srpski porez na ugljenik, a osnov za to postavili smo usvajanjem dva zakona. Svim proizvođačima čelika, gvožđa, đubriva i električne energije koji plasiraju svoje proizvode na tržište Evropske unije biće definisan porez koji će plaćati Srbiji, a Srbija će kroz uredbu i podsticaje taj novac vraćati njima za procese dekarbonizacije. Na taj način izbegavamo dvostruko oporezivanje", poručila je ministarka.

Odgovarajući na pitanje da li Srbija konačno ulazi u fazu izgradnje regionalnog sistema upravljanja otpadom s obzirom na to da je najavljeno potpisivanje ugovora krajem leta za Regionalni centar Rančevo, Pavkov je izjavila da regionalni centri Rančevo i Kalenić predstavljaju ključne tačke budućeg sistema cirkularne ekonomije i zelene tranzicije u Srbiji.

Kako je objasnila, Rančevo će biti namenjeno za Sombor i Severnobački okrug, dok će Kalenić pokrivati Kolubarski i Mačvanski okrug.

"To će biti regionalni centri u kojima će se otpadom upravljati u skladu sa svim standardima, tako da će građani imati mogućnost razdvajanja suvog i mokrog otpada u kantama koje će dobiti od svojih opština. Biće obezbeđena i sva neophodna logistika kako bi otpad koji ne može da se reciklira na lokalnom nivou, kroz reciklažna dvorišta, bio transportovan na sanitarne deponije regionalnih centara Rančevo i Kalenić, navela je ministarka.

Pavkov je poručila da će do 2030. godine, svaki drugi kilogram otpada koji izlazi iz nekog domaćinstva u Srbiji biti zbrinut po evropskim standardima u regionalnim centrima za upravljanje otpadom.