Francuska policija pokrenula istragu zbog mise u čast Filipa Petena

VERDEN  - Tužilaštvo u Verdenu otvorilo je istragu za negiranje zločina protiv čovečnosti protiv predsednika Udruženja za odbranu sećanja na maršala Filipa Petena (ADMP), nakon mise održane u subotu u Verdenu na jugoistoku Francuske, u čast bivšeg vojskovođe i predsednika Francuske koji je tokom Drugog svetskog rata sarađivao sa nacističkom Nemačkom.

Prijava se posebno odnosi na predsednika udruženja, Žaka Bonkampena, koji je posle mise izjavio da je Filip Peten bio "prvi francuski otpor", navela je tužiteljka Delfin Monkui, prenosi Figaro.

Istraga je pokrenuta i protiv sveštenika koji je služio misu.

Ispred crkve Svetog Jovana Krstitelja u kojem je održan obred okupilo se stotinak demonstranata koji su skandirali "Nema fašista u Verdenu".

Demonstrante ispred crkve nadgledali su policija i žandarmerija, a vlasti su preduzele mere kako bi sprečile sukobe između njih i učesnika komemorativnog skupa.

Gradonačelnik Verdena Samjuel Azar koji je prethodno pokušao da zabrani ovaj događaj zbog straha od narušavanja javnog reda, izrazio je duboko nezadovoljstvo zbog održavanja ceremonije.

On je istakao da je "neprihvatljivo" da se u Verdenu, gradu poznatom po borbama u Prvom svetskom ratu, oda počast Petenu, koji je, kako je naveo, odgovoran za zločine tokom nacističke okupacije Francuske.

"Peten je antiteza ljudskosti", rekao je Azar i odbacio svaki pokušaj "rehabilitacije ovog istorijskog lika".

Ministar unutrašnjih poslova Francuske Loran Nunjez osudio je pokušaj rehabilitacije Petena, naglašavajući da je "njegovo ime povezano sa kolaboracijom i sistematskim nasiljem".

Prefekt okruga Meza Gzavije Delaru, najavio je da će podneti dve prijave javnom tužiocu u Strazburu na osnovu člana 40 francuskog Zakonika o krivičnom postupku. Prva prijava odnosi se na revizionističke izjave predsednika ADMP-a Žaka Bonkompena koji je pokušao da minimizuje odgovornost Petena za deportaciju Jevreja.

Druga prijava odnosi se na moguće kršenje Zakona iz 1905. godine, koji zabranjuje političke govore u crkvenim obredima.

Misu je odobro nadbiskup te oblasti, ali je ona izazvala oštre reakcije i među lokalnim stanovništvom, zbog zločina Višijevskog režima, koji je ustanovio Peten od jula 1940. do avgusta 1944. nakon poraza Francuske od nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata.

Višijevska Francuska je imala sudsku i zakonodavnu vlast i u severnom delu Francuske, koju je okupirao nemački Vermaht, i u neokupiranoj južnoj slobodnoj zoni, gde se nalazio i administrativni centar - Viši.

Peten i režim u Višiju su dobrovoljno sarađivali sa nacističkom Nemačkom, a francuska policija je organizovala racije za zarobljavanje Jevreja i drugih nepoželjnih osoba.