Izveštaj: Stanovnici EU treba da naprave zalihe hrane za slučaj rata sa Rusijom

BRISEL – Stanovnici zemalja Evropske unije trebalo bi da naprave zalihe hrane i osnovnih potrepština u slučaju da dođe do rata i ruske agresije, ili neke druge vanredne situacije, poručuje se u najnovijem izveštaju specijalnog savetnika predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.

Izveštaj o civilnoj i vojnoj pripremljenosti Evrope sastavio je bivši finski predsednik Sauli Ninisto u svojstvu specijalnog savetnika, preneo je danas Njuzvik.

U izveštaju se ističe da EU nije bila pripremljena za pandemiju kovida 19, kao ni za rusku agresiju protiv Ukrajine i da bi trebalo da iz “faze reakcije pređe u stanje proaktivne spremnosti”.

Izveštaj ne navodi da je agresija Rusije jedina moguća pretnja, ali se ističe da je najveća.

“Mi nemamo jasan plan šta bi EU trebalo da radi u slučaju oružane agresije protiv neke njene članice. Pretnja koju bi predstavljao rat Rusije protiv evropskih snaga bezbednosti primorava nas da to pitanje postavimo u centar naše pripremljenosti za ovakvu situaciju, ne zanemarujući naše pripreme za druge velike pretnje”, ističe se u izveštaju na 165 strana specijalnog savetnika Ursule fon der Lajen koji joj je predat u sredu.

U okviru ove strategije, EU bi trebalo da domaćinstvima savetuje da budu pripremljena da u slučaju vanredne situacije mogu da izdrže minimum 72 sata sa raspoloživim zalihama.

Zbog toga bi stanovnici zemalja EU trebalo da naprave zalihe osnovnih potrepština, a članicama Unije se savetuje da svojim građanima daju smernice o pravljenju zaliha, evakuaciji i načinima na koji mogu da dođu do hitnih službi.

U najnovijem izveštaju se ističe da je potrebno nabaviti zalihe hrane, pijaće vode, lekova, kao i baterijske lampe i radio aparate na baterije.

Cilj ovih saveta je da se građani EU pripreme za vanredne situacije kao što su nove pandemije, ekstremne vremenske nepogode ili oružana agresija.

Predložene su i druge mere u tom smislu, kao što je izdvajanje najmanje 20 odsto ukupnog budžeta EU za povećanje bezbednosti i pripremljenost za krize, ali i veća razmena obaveštajnih podataka između članica Unije.