Studija: Ruska pobeda koštala bi Evropu dvostruko više nego podrška Ukrajini

OSLO - Ruska vojna pobeda u Ukrajini koštala bi Evropu dvostruko više nego ukrajinska pobeda, navodi se u novoj studiji kompanije Corisk i Norveškog instituta za međunarodne poslove.

Studija je izložila dva vojna i ekonomska scenarija za tekući rat Rusije u Ukrajini i istakla izbore koji su dostupni Evropi dok Sjedinjene Američke Države promovišu mirovni plan koji bi mogao biti nepovoljan za Ukrajinu i Evropu u celini.

Prema prvom scenariju koji su predložili istraživači, moskovske snage bi nastavile svoje postepeno napredovanje i prodirale bi ka zapadu ka reci Dnjepar. Kao rezultat njihovih vojnih pobeda, Kremlj bi primorao Ukrajinu da prihvati dogovoreno rešenje pod uslovima koji su pogodni za Moskvu, prenosi Kijev independent.

Istraživači ocenjuju da bi se takav ishod sveo na delimičnu pobedu Rusije, dajući Kremlju uticaj na političku i ekonomsku orijentaciju Ukrajine, uključujući članstvo u EU i NATO-u.

U studiji se upozorava da bi Ukrajina mogla da izgubi polovinu svoje teritorije, da se suoči sa dugoročnom političkom destabilizacijom i rizikuje nazadovanje demokratije ili čak propast države.

"Milioni Ukrajinaca, procenjuje se da ih je 6 do 11 miliona, mogli bi da pobegnu ka Evropi , generišući 524-952 milijarde evra (606 milijardi dolara - 1,1 bilion dolara) troškova za izbeglice tokom četiri godine.

Dodatni izdaci za odbranu radi jačanja istočnog krila NATO-a povećali bi ukupne troškove Evrope prema Scenariju 1 na 1,2-1,6 biliona evra (1,4-1,8 biliona dolara).

Nakon postignutog dogovora o invaziji na Ukrajinu, Rusija bi mogla da preusmeri vojne resurse ka Moldaviji, baltičkim državama ili nordijskom regionu, navodi se u izveštaju.

Evropske vlade bi morale brzo da izgrade svoju odbranu i odvraćanje na Baltiku i Arktiku, istovremeno se noseći sa rastućim političkim naprezanjem zbog migracija i domaće polarizacije.

Istraživači su otkrili da bi, u drugom scenariju, ili pobedi Ukrajine, troškovi za Evropu bili znatno manji.

Uz odgovarajući nivo podrške, Ukrajina bi mogla da obnovi superiornu borbenu moć, slično svojim uspešnim kontraofanzivama iz 2022. godine, i da počne da vraća okupiranu teritoriju.

U ovom scenariju, zamah na bojnom polju Ukrajine bi primorao Rusiju na mirovne pregovore koji štite vitalne interese Kijeva.

Da bi olakšala pobedu, Ukrajini bi bio potreban brz priliv vojne opreme. To bi uključivalo "1.500-2.500 borbenih tenkova i 2.000-3.000 artiljerijskih sistema tokom jedne ili dve godine... Ukrajini će takođe biti potrebno do 8 miliona dronova svih tipova, protivvazdušna odbrana i strateški raketni sistemi".

U izveštaju se tvrdi da bi, ako se ovi kapaciteti isporuče, Ukrajina mogla da zaustavi rusko napredovanje, povrati strateški važna područja i obnovi uslove za političku normalizaciju i ekonomski oporavak. Delimična pobeda Ukrajine bi takođe ubrzala integraciju u EU, podstakla povratak izbeglica i smanjila premije rizika zemlje za investitore.

Procenjeni troškovi koje bi Evropa morala da izdvoji za omogućavanje takvog ishoda, uključujući vojnu pomoć, industrijsku podršku i smanjenje broja izbeglica, iznose ukupno 522–838 milijardi evra (605–972 milijarde dolara) tokom četiri godine, što je otprilike polovina cene ruske pobede. Konfiskacija zamrznute ruske imovine mogla bi dodatno da smanji evropske troškove i do 50 procenata.

Istraživači ističu da američki predlog od 28 tačaka za okončanje rata, koji je, kako navode, sastavljen uz ruski doprinos pokazuje da predsednik SAD Donald Tramp i njegova administracija "nemaju kontakta sa stvarnim problemima koji su u pitanju" i "pogrešno tumače" šta je potrebno da bi se "obezbedila stabilna i bezbedna Ukrajina i Evropa".

Evropski plan trebalo bi da se fokusira na "povećani vojni i ekonomski pritisak na Moskvu", navode istraživači i napominju da ne postoji nijedan razlog "da veruju Vladimiru Putinu".

"Rusko rukovodstvo nikada tokom celog rata nije pokazalo nijedan gest dobre vere, spremnosti na kompromis ili istinske spremnosti na pregovore", navodi se u studiji.

Istraživači ističu da postoji "hitna potreba" da Evropa preuzme "inicijativu i odgovornost" za diplomatske napore za okončanje rata. Takođe, treba da osmisli sopstveni plan koji ne uključuje SAD niti se oslanja na njihovo vođstvo.

U oba scenarija, Evropa bi preuzela ogromnu većinu podrške Ukrajini, budući da će Sjedinjene Američke Države na kraju postepeno ukinuti svoju podršku ukrajinskoj i evropskoj odbrani, zaključuje se u studiji.