Građani Čilea u nedelju u drugom izbornom krugu biraju novog predsednika

SANTJAGO  - Građani Čilea u nedelju u drugom krugu biraju novog predsednika, a sa jasnom prednošću u anketama kog birača koji traže bezbednost, očekuje se da će krajnje desničarski kandidat Hose Antonio Kast postati najkonzervativniji lider zemlje od vremena vojne diktature.

Kast će odmeriti snage sa Žanet Jare, kandidatkinje vladajuće levo orijentisane koalicije i članice Komunističke partije, koja je pobedila u prvom krugu predsedničkih izbora u novembru, prenosi Rojters.

Pobeda Kasta označila bi najjaču političku promenu u zemlji decenijama i doprinela rastu talasa desničarskih vlada u Latinskoj Americi, jer je nezadovoljstvo zbog kriminala i migracija zamenilo zahtev za većom jednakošću kao glavni pokretač za mnoge birače, navodi agencija.

"Na vlast bi došao predsednik sa najvećim desničarskim usmerenjem u Čileu od vremena Pinočea", rekao je Nikolas Votson, direktor konsultantske kuće Teneo.

Augusto Pinoče, bio je diktator koji je zemljom vladao čeličnom rukom od 1973. do 1990. godine.

Kast (59) je još kao student kampanjom podržavao Pinočea tokom referenduma 1988. godine.

Međutim, Votson ističe da je Kast demokrata i manje bombastičan od drugih desničarskih lidera u regionu, poput Havijera Mileja u Argentini ili Najiba Bukelea u El Salvadoru.

"Kast nije Pinoče. Jedno od ključnih pitanja, ukoliko pobedi, biće koliko će ideološki fleksibilan biti", rekao je Votson.

Kast, koji je tokom decenija ostao dosledan konzervativac, 2016. godine se odvojio od tradicionalne Konzervativne stranke i kasnije osnovao svoju Republikansku partiju.

Republikanci su imali značajnu ulogu u drugom pokušaju Čilea da prepravi ustav, nasleđen iz Pinočeovog perioda, ali ga je biračko telo odbacilo jer je smatran polarizujućim i konzervativnijim od originalnog teksta.

Kast je obećao da će rasporediti vojsku u kvartove sa visokim kriminalom, graditi zidove i rovove na granici i formirati specijalnu policijsku jedinicu po uzoru na američki ICE, koja bi pratila i deportovala ilegalne migrante, većinom iz Venecuele.

Iako su Republikanska stranka i druge krajnje desničarske stranke ojačale svoj uticaj u oba doma Kongresa tokom glasanja u novembru, zakonodavno telo je podeljeno između desnih i levih partija, što znači da će za usvajanje reformi biti potrebni kompromisi.

"Poslanici čije glasove Kast mora da osigura su umereni. Ako počne da vlada sa krajnje desne pozicije, biće predsednik manjine i neće moći ništa da postigne", rekao je Patrisio Navia, profesor liberalnih studija na Univerzitetu u Njujorku.

Dosadašnji predsednik Gabrijel Borić, koji je nekada obećao da će Čile pretvoriti u "groblje neoliberalizma", suočio se sa istim problemom kada se njegova leva retorika sukobila sa podeljenim Kongresom.

Njegov pokušaj promene ustava birači su, takođe, odbili.

U prvom krugu predsedničkih izbora 16. novembra, Jara i Kast su osvojili po oko četvrtinu glasova, s tim da je Jara bila blago ispred.

Očekuje se da će većina glasova drugih kandidata sa desnice otići Kastu.

Glasačko pravo je obavezno, a najnovije ankete pokazuju da je oko 20 odsto birača još neodlučno,.

Većina analitičara smatra da su šanse Jare da pobedi vrlo male, a ključno pitanje je sa kojom razlikom će Kast pobediti i kako će obavljati funkciju.

Ako se prognoze pokažu tačnim, Čile bi postao najnovija u nizu latinoameričkih zemalja koje prelaze sa leve na desnu politiku, nakon Argentine, Bolivije i Hondurasa.