Bart De Vever: Tramp prelazi crvene linije; Plenković: Proces proširenja zavisi od geopolitike

DAVOS - Nekoliko lidera Evropske unije govorilo je danas na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu o odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, proširenju Evropske unije, ali i o sukobu u Ukrajini.

Belgijski premijer Bart De Vever upozorio je da predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp prelazi crvene linije i da bi 80 godina atlanticizma moglo da se približi kraju ako ne promeni kurs.

On je rekao da je "Evropa na raskrsnici" i da mora da odluči kakva će biti njena politika, prenosi Gardijan.

"Do sada smo pokušavali da umirimo novog predsednika u Beloj kući. Bili smo vrlo popustljivi i po pitanju carina. Bili smo popustljivi u nadi da ćemo dobiti njegovu podršku za rat u Ukrajini… Ali sada se toliko crvenih linija prelazi da imate izbor između sopstvenog dostojanstva i… Biti zadovoljan poslušnik je jedno. Biti nesrećni rob je nešto sasvim drugo", istakao je on.

De Vever je kazao da ako sada popuste, izgubiće dostojanstvo, a to je verovatno najdragocenija stvar koja može da se ima u demokratiji. On je rekao da će se u sredu sastati sa Trampom, u pratnji belgijskog monarha Filipa.

"Ali sastanak će imati drugačiji karakter nego što smo planirali. Verovatno će to biti poruka koju moramo da pošaljemo: ovde prelaziš crvene linije. Ili stojimo zajedno, ili ćemo stajati podeljeni, a ako smo podeljeni, to je kraj jedne epohe-– 80 godina atlanticizma se zaista približava kraju", naveo je belgijski premijer.

On je kazao da "ako atlanticizam zaista nestane, sa njim će nestati i globalizacija".

"To je potpuno jasno. A mi u tom svetu ne možemo da ostanemo biljojedi", poručio je De Vever. Prema njegovim rečima, Evropa mora da se "probudi i ponovo naoruža" kako bi odgovorila na, kako je naveo, strukturni zaokret u SAD, upozoravajući da je Evropa postala potpuno zavisna od tehnologija koje ne poseduje i ne kontroliše.

"Bili smo pomalo naivni i vreme je da se probudimo. Potrebne su nam sopstvene tehnološke platforme kako bismo gradili prosperitet budućnosti", rekao je De Vever.

On je dodao da promena u američkoj politici nije vezana samo za Donalda Trampa.

"Navikli smo na veoma ‘prijatne’ predsednike poput (Baraka) Obame i nismo primetili da promena u Americi nije vezana za jednu administraciju. To je strukturna promena. Lice Amerike okrenuto je Pacifiku, a leđa Atlantiku i to se neće promeniti ni posle Trampa", zaključio je belgijski premijer.

On je naglasio da, kako je rekao italijanski filozof, politički teoretičar, marksista i osnivač Komunističke partije Italije Antonio Gramši,"ako staro umire, a novo još nije rođeno, živite u vremenu čudovišta i na njemu je (Trampu) da odluči da li želi da bude čudovište ili ne".

De Vever je dodao da je Evropa naučila lekciju na teži način nakon što su prethodne greške i iluzije sustigle politiku evropskog kontinenta. Na pitanje da li se može uzeti zdravo za gotovo da su SAD saveznik Evrope, belgijski premijer je odgovorio da, nažalost, ne može.

"Voleo bih da mogu da potvrdim da su saveznik, ali onda moraju i da se ponašaju kao saveznik", rekao je on.

De Vever je naveo i da su tokom nedavnog sastanka "Koalicije voljnih" američki predstavnici poručili da ne žele da zauzmu stranu u ratu između Rusije i Ukrajine.

"To me je veoma šokiralo, jer sam odrastao 1980-ih godina, kada je Zapad predstavljao nešto - suverenitet naroda, demokratiju i slobodu", rekao je belgijski premijer.

On je dodao da je ideja da SAD u sukobu između tiranije i demokratije ostanu neutralne, čak i na sastanku pro-ukrajinske "Koalicije voljnih", izuzetno zabrinjavajuća.

"(Ruski predsednik Vladimir) Putin to vidi. To je njegova snaga - naša podeljenost", rekao je De Vever.

On je upozorio da, ukoliko predsednik Rusije vidi da jedna članica NATO-a preti vojnom invazijom drugoj članici Alijanse, to neće obeshrabriti Moskvu da nastavi rat u Ukrajini, niti će odvratiti Kinu od, kako je rekao, imperijalističke politike.

De Vever je, govoreći o zapleni ruskih sredstava, rekao da to nije jednostavan proces.

"Ne postoji ništa poput Alibabine pećine gde možete jednostavno uzeti zlato i proći nekažnjeno. Ta iluzija postojala je nekoliko meseci, ali smo uspeli da je zasad stavimo van snage", istakao je on.

Hrvatski premijer Andrej Plenković, naglašavajući značaj zemalja Zapadnog Balkana i regiona jugoistočne Evrope, rekao je da je do sada proces proširenja uglavnom bio fokusiran na ispunjavanje tehničkih kriterijuma, ali da sada to može više da zavisi od geopolitičkog pristupa.

Ipak, detalji i potencijalni efekti takvog proširenja i dalje moraju biti temeljno analizirani, naveo je on. Plenković je kazao je da će mnogi 24. februara otputovati u Kijev da bi pružili dodatnu podršku Ukrajini, povodom četvrte godišnjice napada Rusije.

"Mislim da je jedini siguran način da Evropska unija ostane akter u svetu da pokuša da bude što ujedinjenija" istakao je on.

Plenković je dodao da će ovonedeljni EU samit u četvrtak biti posvećen podršci Danskoj. Ipak, on je govorio o SAD optimistično, ali oprezno.

"Uprkos svemu, recimo, 'šumu' u komunikacionim kanalima SAD su saveznik i prijatelj, i to je ono što je najvažnije", poručio je hrvatski premijer.

Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda je upitan o izgledu za postizanje mirovnog sporazuma za Ukrajinu, rekao da je i dalje "skeptičan", objašnjavajući da je to jednostavno zato što on i Litvanija "vrlo dobro poznaju Rusiju".

On je dodao da dok Ukrajina vodi diplomatski dijalog, Rusi nastavljaju da skladište rakete, pa je "verovatno prerano zaključivati da su Rusi spremni da prihvate plan i počnu pregovore".

Prema njegovim rečima, Moskva "želi da kupi vreme za napad na Ukrajinu", čineći život običnih ljudi, čak i u glavnom gradu, nemogućim.

Nauseda ističe maksimalističke teritorijalne zahteve Rusije i kaže da nema sumnje da Rusija neće da odustane od svojih imperijalističkih ambicija.

"Čak i promena režima u Kremlju verovatno neće doneti radikalne promene u ruskoj politici, jer povremeno slušam šta ruski opozicioni lideri govore - oni zapravo iznose iste ideje. A te ideje su, pre svega, o ekspanzionističkoj politici Rusije", upozorio je Nauseda.