Fridrih Merc: Osećam se nelagodno zbog pristupa EU zemljama Zapadnog Balkana

MINHEN - Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je danas da se oseća nelagodno zbog pristupa Evropske unije prema zemljama Zapadnog Balkana, kao i da smatra da je potrebna nova strategija kako bi se zemlje regiona približile EU.

On je, na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u sesiji "pitanja i odgovori", na pitanje premijera Crne Gore Milojka Spajića da li je EU zainteresovana da primi zemlje Zapadnog balkana i da li veruje da je proširenje još jedan deo toga da Evropa postane konkurentnija na svetskoj sceni, odgovorio potvrdno i dodao da se i on i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen slažu oko toga.

"Imali smo sastanak u decembru sa državama Zapadnog Balkana i Evropskim savetom u Briselu. I iskreno, osećam se sve više nelagodno zbog našeg pristupa vašim zemljama. Moramo ponovo da otvorimo novu strategiju kako da ove zemlje približimo Evropskoj uniji. Ne želim da vas izgubimo. Vi ste deo evropskog kontinenta i zato ste potencijalno deo Evropske unije. I znam da je ovo konsenzu", rekao je on.

Dodao je da postoji "slon u sobi" i da svi znaju ko je protiv toga, ali da to mora da se prevaziđe.

"Do sada je u Evropskom savetu jednoglasno glasanje za otvaranje sledećeg poglavlja. Ali to moramo da prevaziđemo. Najkasnije nakon izbora, koji će se održati u aprilu, nadamo se da ćemo moći da otvorimo sledeća poglavlja i da vas na samom kraju kao članice sve više približimo Evropskoj uniji", rekao je Merc. 

Prioritet jačanje Evrope u NATO, suverena EU je najbolji odgovor na novo doba

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je danas da je najveći prioritet jačanje Evrope unutar NATO-a, da Nemačka i Evropa jačaju odbrambenu i bezbednosnu politiku, kao i da je suverena EU je najbolji odgovor na novo doba.

On je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji rekao da se restrukturiranje sveta od strane velikih sila događa brže i sveobuhvatnije nego što Evropa sama može da ojača.

Prema njegovim rečima sloboda se gradi na snazi, suverenitetu i sposobnosti da pokažemo međusobnu solidarnost u Evropi, kao i da se taj program slobode sastoji od nekoliko tačaka.

"Prvo, jačamo se u vojnom, političkom, ekonomskom smislu i tehnologijama. Smanjujemo našu zavisnost i ranjivost i u tom smislu oživljavamo našu odbrambenu industriju. Otvaraju se nove fabrike, stvaraju se nova radna mesta, pojavljuju se nove tehnologije. Jačamo istočni krak NATO-a. O tome govori brigada Bundesvera u Litvaniji. Prvi nemački Jurofajteri su opredeljeni za to. Čim pre budemo mogli, učinićemo Bundesver najjačom konvencionalnom vojskom u Evropi, vojskom koja čvrsto stoji kada je to potrebno", rekao je Merc.

Drugo je, rekao je Merc, jačanje Evrope jer je suverena Evropa najbolji odgovor na ovo novo doba.

"Ujedinjenje Evrope i jačanje Evrope je naš glavni zadatak danas. Naša Evropa mora da se fokusira na ono što je bitno, a to je očuvanje i unapređenje naše slobode, naše bezbednosti i naše konkurentnosti. Moramo da ograničimo eksploziju evropske birokratije i propisa. Evropski standardi ne smeju da nas stavljaju u lance koji nas lišavaju naše konkurentnosti", rekao je nemački kancelar. 

Svetski poredak kakav poznajemo više ne postoji

Fridrih Merc izjavio je danas da svetski poredak, kakav poznajemo i koji je zasnovan na pravima i pravilima, više ne postoji, jer se trenutno uništava. On je na otvaranju Minhenske bezbednosne konferencije rekao da je ta Konferencija oduvek bila "seizmograf političke situacije" i dodao da smo poslednjih godina svedočili sve većim tenzijama i sukobima u svetu, uključujući rusku agresiju na Ukrajinu.

"Zajedno smo ušli u eru koju ponovo vrlo otvoreno obeležavaju moć i politika velikih sila. Pre svega, vidimo nasilni revizionizam Rusije, njen brutalni rat protiv Ukrajine, protiv našeg političkog poretka sa svakodnevnim okrutnim ratnim zločinima. Dakle, ovo je samo najpronicljiviji izraz koji vidimo svakodnevno. Vidimo i druge događaje u svetu koji se razlikuju od onoga o čemu smo u ovoj prostoriji često razgovarali", rekao je Merc.

Prema njegovim rečima Kina želi da bude lider u oblikovanju sveta i za to je godinama pripremala teren strateškim strpljenjem, a u doglednoj budućnosti, Peking bi mogao da bude ravnopravan sa SAD u vojnom smislu.

"Kina sistematski koristi tuđe zavisnosti i redefiniše međunarodni poredak u svoju korist. Ako je nakon pada Berlinskog zida postojao unipolarni trenutak, on je odavno prošao. Pravo SAD na liderstvo je osporeno i moguće izgubljeno. Povratak politici moći, međutim, nije ukorenjen samo u rivalstvu između velikih sila, to je takođe odraz nemirnih, uznemirenih društava u vremenima revolucionarnih promena. To je izraz želje, takođe u mnogim demokratskim državama, želje za snažnim liderstvom u globalizovanom svetu u kojem se posebno demokratske države približavaju granicama svoje sposobnosti delovanja", rekao je on.

Markus Zeder: Svet bez transatlantskih veza je nezamisliv

Premijer Bavarske i lider Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markus Zeder izjavio je danas da ne može da zamisli svet bez transatlantskih veza i da je nekada bilo nezamislivo da se čak i razmišlja o tome. On je na otvaranju Minhenske bezbednosne konferencije rekao da je za njega uvek bilo sigurno da Sjedinjene Američke Države imaju vrlo jasan cilj - da čvrsto stoje uz Evropu i Nemačku, ali da se "ovih dana" ta sigurnost dovodi u pitanje jer se izazovi menjaju.

"Svi pokušavaju da okončaju stravičan rat u Ukrajini, ali čini se da se to ne dešava. I mnogi Nemci osećaju ovu neizvesnost. Šta je sa SAD? Šta je sa transatlantskom vezom? Možemo li možda živeti bez nje? Pa, iskreno mogu reći da ne mogu da zamislim svet bez ove transatlantske veze ekonomski, vojno, u smislu naših tajnih službi i tako dalje. Varšavski pakt je bio samo vojni savez, ali NATO je također savez vrednosti. I ove vrednosti slobodnih i liberalnih demokratija su ono što nas je okupilo. I to su vrednosti koje moramo da branimo jer nisu samo relikt prošlosti, već su važne za budućnost. I mi se trudimo da branimo ove vrednosti slobode, demokratije i ljudskih prava širom sveta", rekao je Zeder.

On je rekao da je Minhenska bezbednosna konferencija najveća konferencija svih vremena - okuplja 115 zemalja, 66 šefova država, 16 ministara spoljnih poslova, 25 ministara odbrane, generale, admirale, diplomate i predstavnike industrije.

"Bavarska je odlična lokacija u Nemačkoj, a to važi i za Minhen. Bili bismo peta najveća ekonomija Evrope. Mnogo izvozimo i bliski smo partneri SAD. Mnoge američke kompanije imaju svoja sedišta ovdje. Mnogo izvozimo. Mi smo važno središte, posebno za odbranu, vazduh i svemir. I mnogo se toga dogodilo ovde poslednjih nedelja. I sve ovo čini Bavarsku odličnim mestom za ovu važnu konferenciju, brzi sastanak međunarodne politike", zaključio je Zeder.

Volfgang Išinger: Svetu je potrebna jača Evropa, zato moramo da budemo više ujedinjeni

Minhenska bezbednosna konferencija, 62. po redu otvorena je danas u glavnom gradu nemačke pokrajine Bavarske, a predsedavajući Konferencijom Volfgang Išinger izjavio je da je transatlantskom partnerstvu potrebna jaka Evropa, što će se postići samo ako su evropske nacije ujedinjene, još više nego u prošlosti.

On je na otvaranju skupa rekao da će neke od tema, o kojima će se raspravljati na konferenciji biti globalni aspekti bezbednosti, o veštačka inteligencija (AI), budućnost AI, sajber prostor, klimatske promenama, energija i lanci snabdevanja, globalno zdravlje, ljudska prava i drugim pitanjima koja, istakao je, dosežu daleko izvan evroatlantskog prostora. Prema njegovim rečima Konferencija se održava u vreme rastuće zabrinutosti zbog globalne nesigurnosti.

"Nikada pre u više od 60 godina ove konferencije nije bilo toliko istovremenih fundamentalnih izazova i krvavih ratova u Evropi, širom Evrope i širom sveta. Transatlantski odnosi se nalaze na prekretnici. Za Minhensku bezbednosnu konferenciju, čija je okosnica bila transatlantski odnos, ovo predstavlja neviđeni izazov. U ovoj situaciji, veoma sam zadovoljan što snažne transatlantske veze i dalje postoje s obe strane Atlantika", rekao je Išinger.

Poručio je da ovoo nije vreme za ublažavanje reči ili okolišanje, već da mora da se pronađe pomoć u organizaciji konstruktivnog transatlantskog resetovanja.