Stoltenberg na kraju samita NATO pozdravio povećanje podrške Ukrajini

BRISEL - Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, danas je govoreći na kraju ministarskog sastanka u Briselu, pozdravio to što saveznici nastavljaju da pojačavaju novu podršku Ukrajini.

"Poslednjih dana, ovo uključuje skoro 600 miliona evra iz Nemačke za artiljerijsku inicijativu koju predvodi Češka; kao i 10.000 dronova iz Velike Britanije; više projektila i oklopnih vozila iz Francuske; a samo juče novi paket pomoći iz Finske vredan 188 miliona evra", rekao je on, saopštio je NATO.

Stoltenberg je dodao da mora biti urađeno još više i da podrška treba da bude još čvršća i trajnija.

Saveznici su se sada složili da krenu napred u planiranju veće uloge NATO u koordinaciji neophodne bezbednosne pomoći i obuke za Ukrajinu, navedeno je u saopštenju. Ministri spoljnih poslova su, takođe, razgovarali o globalnim implikacijama rata Rusije protiv Ukrajine, uključujući podršku Moskvi iz Kine, Severne Koreje i Irana.

Saveznicima su se pridružili indo-pacifički partneri Australija, Japan, Novi Zeland i Republika Koreja, kao i Evropska unija, stoji u saopštenju. Ministri su zajedno razgovarali o tome kako unaprediti saradnju u odgovoru na sajber i hibridne pretnje, kao i nove tehnologije i odbrambenu industrijsku proizvodnju.

"Kako se autoritarne sile sve više usklađuju, NATO i njegovi partneri moraju biti ujedinjeni u odbrani globalnog poretka vođenog zakonom, a ne silom", rekao je Stoltenberg.

Jens Stoltenberg: NATO neće slati trupe u Ukrajinu

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je danas da NATO neće da šalje trupe u Ukrajinu.

"NATO nema planove za raspoređivanje trupa u Ukrajini, a ukrajinska vlada nije postavila takav zahtev", rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare u Briselu nakon sastanka ministara spoljnih poslova zemalja Alijanse.

Jedno od glavnih pitanja ovog sastanka bio je nastavak vojne pomoći Ukrajini, rekao je Stoltenberg i naveo da je održan i sastanak u formatu Saveta Ukrajina-NATO uz učešće ministra spoljnih poslova Ukrajine Dmitra Kulebe.

"Situacija na ratištu ostaje ozbiljna. Ukrajini je potrebno više protivvazdušne odbrane, više municije i više pomoći", naglasio je Stoltenberg.

On je pozdravio nastavak podrške saveznika, koja uključuje najavu 600 miliona evra nemačke pomoći za artiljeriju, 10.000 dronova iz Velike Britanije i još raketa i oklopnih vozila iz Francuske, kao i novi paket pomoći iz Finske vredan 188 miliona evra, napominjući da NATO treba da učini još više i podršku postavi "na još čvršću i trajniju osnovu".

Stoltenberg je danas predsedavao i sastankom ministara spoljnih poslova sa indo-pacifičkim partnerima Japanom, Republikom Korejom, Australijom i Novim Zelandom, kao i Evropskom unijom, saopšteno je na sajtu NATO-a.

"Razgovarali smo o globalnim implikacijama rata Rusije protiv Ukrajine, uključujući podršku Rusiji iz Kine, Severne Koreje i Irana", istakao je Stoltenberg i dodao da NATO i njegovi partneri moraju biti ujedinjeni u odbrani globalnog poretka vođenog zakonom, a ne silom.

On je podsetio da se danas navršava 75 godina od osnivanja NATO-a, kao i da je od 1949. godine taj vojni savez najjači i najuspešniji u istoriju.

 

Dmitro Kuleba: Stoltenberg je spreman da pomogne u jačanju PVO Ukrajine

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba je u današnjem razgovoru sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom istakao hitnu potrebu da se Ukrajini obezbedi više raketnih sistema Patriot.

„Naglasio sam hitnu potrebu da se Ukrajini obezbedi više Patriot sistema za zaštitu naših ljudi, energetskog sistema i privrede od ruskog terora. Iskreno sam zahvalan generalnom sekretaru na njegovoj spremnosti da doprinese jačanju protivvazdušne odbrane Ukrajine“, naveo je Kuleba na platformi Iks.

On je zahvalio Stoltenbergu za njegov "neumorni rad na obezbeđivanju pravovremene i sistemske podrške Ukrajini".

U Briselu je danas nastavljen rad Severnoatlantskog saveta na nivou ministara spoljnih poslova. Jedno od glavnih pitanja ovog sastanka bio je nastavak vojne pomoći Ukrajini.

 

Bivši američki ambasador u NATO-u: NATO na raskrsnici, Rusija se ne može otpisati

Bivši američki ambasador pri NATO-u Robert Hanter ocenio je danas da Rusija ne može biti otpisana i da će ponovo postati velika sila, a Zapad će u skladu sa tim morati da se odnosi prema Moskvi.

"Postalo je previše lako ignorisati nepobitnu geopolitičku realnost: da Rusija ne može biti otpisana.

U nekom trenutku, ponovo će postati velika sila, iako je malo verovatno da će biti supersila kao što je to bio Sovjetski Savez. Zapad, počevši od Sjedinjenih Američkih Država, moraće da se pozabavi ovom činjenicom, u našem sopstvenom interesu", naveo je Hanter u autorskom tekstu za "Responsible Statecraft", napominjući da to predstavlja argument za oprez, kako članice NATO-a ne bi "prešle Rubikon" i ušle u trajnu konfrontaciju sa Rusijom.

Prema njegovim rečima, NATO može da nastavi putanju hladnog rata izolovanjem i provociranjem Rusije, ili da pomogne da se okonča rat u Ukrajini. Alijansa takođe ne treba da ignoriše potragu za mirnim rešenjem sukoba, smatra bivši ambasador.

"NATO ne može da odustane od napora ka strateškoj stabilizaciji i kontroli naoružanja i ne bi trebalo da doprinese novoj podeli Evrope između prijatelja i stalnih neprijatelja“, piše Hanter za onlajn publikaciju Kvinsi instituta za odgovorno upravljanje državom.

On je podsetio da su pre 75. godina na današnji dan ministri spoljnih poslova SAD, Kanade i 10 zapadnoevropskih zemalja zaključili Vašingtonski ugovor, napominjući da je danas Alijansa suočena sa izazovom Rusije Vladimira Putina i njenog nadiranja sa Istoka.