Blagoje Paunović: Srbiji je neophodan novi model privrednog rasta - preduzetnički

KOPAONIK - Predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović ocenio je danas na 32. Kopaonik biznis forumu da je Srbiji neophodan novi model privrednog rasta, jer sadašnji, baziran na javnim ulaganjima i stranim direktnim investicijama sa akcentom na ulaganja u tradicionalni sektor, nije održiv.

Srbija bi trebalo da ulaže u preduzetnički model rasta, rekao je Paunović na panelu "Makroekonomski trendovi u Srbiji: Da li je ekonomija visokog dohotka dostižna", na kojem je upozorio i na činjnenicu da se iscrpljuju faktori koji su delovali podsticajno na strane inveistore, ali i da se kao zemlja približavamo trenutku kada će se neto efekat stranih direktnih investicija, zbog odliva novca, svesti na nulu.

Prema rečima Paunovića, postojeći model privrednog rasta neodrživ je i zato što postoji sve manje novca za finansiranje javnih projekata, a što se vidi na nekim ambicioznim projektima koji se odlažu ili se za njih budžetom odvajaju skoro simbolična sredstva.

Paunović je rekao i da je sa druge strane primetno usporavanje stranih direktnih investicija.

Srbija spada u srednje razvijene ekonomije, a dominantan je tradicionalni sektor koji predvodi rast i to sa 43 odsto BDP-a, naveo je on i dodao da u Srbiji u tradicionalnom sektoru radi više od 51 odsto radne snage.

Kako je rekao, to je upravo razika između Srbije i zemalja centralne i istočne Evrope, u kojima se privredni rast bazira na održivim modelima.

"U tim zemljama tradicionalni sektori u BDP-u učestvuje negde oko 38 odsto i zapošljavaju 41 odsto radne snage, što je oko 10 odsto manje nego u Srbiji", kazao je predsednik Fiskalnog saveta.

Srbija, kaže, ima prevelika izdvajanja za javne investicije od šest do sedam odsto BDP-a, a za ovu godinu 7,4 odsto BDP.

Prema njegovim rečima, to iznosi oko 6,5 milijardi evra, tako da je pitanje ekonomske isplativosti javnih investicija.

Strane direktne invesiticije su, kako je naveo, bile veoma značajne u periodu od 2017. do 2023. godine kada su iznosile 25 milijardi evra iako su bile okrentute tradicionalim sektorima.

Najvechi deo je, kako je rekao, oko 60 odsto otišlo u oblasti rudarstva, poljoprivrede i prozvodnje hrane.

Ovo su tradicionalni sektori i znači da većina novca nije otišla u razvoj delatnosti koje imaju dodatnu vrednost, dodao je on.

U Srbiji se uočava usporavnje stranih direktnih investicija u poslednijh nekoliko godina, kazao je Paunović.

Prema njegovim rečima, poslednjih nekoliko godina primećeno je usporavanje stranih direktnih investicija, čiji je udeo u 2024 pao na 5,6 odsto kada se uporedi sa 2019. kada su činile 7,4 odsto BDP-a.

Upozorio je da su investitori počeli sve veći deo novca da izvlače iz zemlje kako bi ga plasirala na druga tržišta na kojima mogu da ostvare više stope prinosa.

"Približava se trenutak kada će se neto efekat stranih direktnih investicija svesti na nulu", rekao je Paunović koji je podsetio da je u 2024. godini priliv bio 6,6 miijardi evra, što prestavlja blagi porast u odnosu na 2023. godinu.

Prema njegovim rečima u 2024. došlo do odliva 4,3 milijarde, odnosno skoro dve trećine uloženog u toj godini doživeo je odliv.

"Porast odlilva u 2024. godini bio je 40 odsto veći nego 2023", naveo je on.

Upozorio je i na smanjenje raspoloživosti radne snage u Srbiji kao i na to da se iscrpljuju i brojni faktori koji su stimulativno delovali na strane investitore.

To je lako obajsniti, investitore je privlačila relativno jeftina radna snaga, stopa zaposlenosti je porasla na 53 odsto, a u zemljama centralne i istočne Evrope je 59 odsto, rekao je Paunović na panelu čiji je moderator bio član predsedništva Saveza ekonomista Srbije Saša Ranđelović, koji je podsetio da je BDP u Srbiji 10.300 dolara godišnje, a da bi za grupu ekonomija sa visokim dohotkom trebalo da ima 14.000 dolara.

Glavni ekonomista EY u Srbiji, Crnoj Gori i BiH Jasna Atanasijević rekla je da treba u Srbiji promeniti model rasta, koji je do sada bio zasnovan na potrošnji i stranim direktnim investicijama.

Ona je rekla da je Srbija diversifikovala priliv SDI i da je dobro što nije bila vezana samo za Nemačku, jer bi sada bila u problemu.