Globalna trka za litijumom: Šta za SAD znači rusko preuzimanje nalazišta u Ukrajini

BEOGRAD - Litijum nije samo sirovina za baterije, već i pitanje geopolitičke moći i energetske nezavisnosti i zbog toga nalazišta poput "Jadra", koje je sada i strateški projekat EU, dobijaju sve veći značaj.

Nedavno su ruske snage preuzele kontrolu nad nalazištem litijuma Ševčenko u Donjeckoj oblasti, koje se smatra jednim od najperspektivnijih u Ukrajini.

Ova vest izazvala je veliku pažnju, jer dolazi u trenutku kada se litijum tretira kao ključna strateška sirovina 21. veka.

Zelena tranzicija nije samo tehnološki proces već je duboko geopolitička. Kritične sirovine poput litijuma, retki elementi zemlje i grafiti postali su osnova savremene industrije, električne mobilnosti i odbrane.

Kina već deceniju dominira tržištem kritičnih sirovina, ne samo zbog količina koje poseduje, već i zbog prerade, određivanja cena i kontrole trgovinskih tokova.

Sada sve više zemalja, uključujući SAD i EU, nastoji da smanji zavisnost i osigura sopstvene lance snabdevanja.

Prema ukrajinskim podacima, ukupne rezerve litijuma u toj zemlji procenjuju se na oko 500.000 tona. Međutim, ni jedno od četiri nalazišta trenutno se ne eksploatiše, a dva su već pod ruskom kontrolom.

Osim nalazišta Ševčenko, Rusija je još 2022. zauzela i nalazište Krutaja Balka u Zaporoškoj oblasti.

Ovakav razvoj događaja stavlja Ukrajinu u nezavidan položaj i može ugroziti dogovor sa SAD o eksploataciji mineralnih resursa.

Direktor američke kompanije Critical Metals Corp, koja je ranije imala licencu za Ševčenko, izjavio je za The New York Times da bi dalji prodor ruskih trupa značio i preuzimanje još većeg broja strateških nalazišta, što direktno komplikuje dogovor Kijeva i Vašingtona o eksploataciji ukrajinskog mineralnog bogatstva, postignutim krajem aprila.

Rusko prisustvo u Ševčenku osvetljava ranjivost postojećih lanaca snabdevanja i ističe potrebu SAD da osiguraju alternativne izvore.

Od ideje o kupovini Grenlanda zbog njegovog bogatstva mineralima, do insistiranja da Ukrajina ustupi rudna bogatstva u zamenu za vojnu pomoć, Donald Tramp je kritične sirovine pretvorio u stub svoje spoljne politike. Još tokom svog prvog mandata 2017. godine pokrenuo je niz mera kako bi ubrzao domaću proizvodnju i preradu sirovina poput litijuma.

U martu 2025. Bela kuća je dodatno pooštrila pristup, nalažući hitno izdavanje dozvola i mobilizaciju državnih sredstava za ubrzanje rudarskih investicija.

Dok Rusija vojnim akcijama obezbeđuje pristup litijumu u Ukrajini, a SAD ubrzava otvaranje novih rudnika, Evropa pokušava da kroz strateške projekte obezbedi sirovine neophodne za energetsku i digitalnu tranziciju.

Brisel je listi 47 strateških projekata na teritoriji zemalja članica u junu dodao još 13 projekata izvan EU, od Kanade preko Norveške do Nove Kaledonije.

Među njima je i srpski projekat "Jadar" kao jedan od najbolje istraženih nalazišta litijuma u Evropi.

Uvrštavanje "Jadra" na listu EU strateških projekata znači da je procenjeno da se on može razvijati u skladu sa evropskim ekološkim i tehničkim standardima. Srbiji se otvara prilika da postane deo evropskog lanca vrednosti u oblasti baterija i zelene industrije, ali i da ojača svoj geostrateški položaj u vremenu sve izraženije globalne konkurencije za kritične sirovine.

Na taj kontekst podsetio je ovih dana i američki diplomata Džon B. Kreg za briselski portal Euronews.

On je istakao da se ruskom predsedniku Vladimiru Putinu ne dopada približavanje Srbije Zapadu, naročito nakon što su EU i Nemačka potpisale sporazum o lancima snabdevanja baterijama koji uključuje pristup sirovinama iz Srbije.

Kako piše Kreg, Putin je možda i sam imao ambicije u vezi sa litijumskim rezervama u Srbiji, što dodatno osvetljava značaj domaćih nalazišta u širem geopolitičkom kontekstu.