Crna Gora: Albanci protiv rušenja spomenika Jusufu Čeliću u Gusinju

PODGORICA  - Isuf Kamer Čeljaj (Jusuf Čelić) nije bio saradnik okupatora, već uvaženi borac za slobodu svog naroda i meštana u Plavu i Gusinju, saopštio je danas predsednik Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) Faik Nika.

Saopštenje dolazi nakon što je ministarka kulture i medija Tamara Vujović saopštila da je spomenik Čeliču u Gusinju nezakonito podignut i da je potrebno ukloniti svako spomen-obeležje postavljeno bez saglasnosti ministarstva, a inspektorka za kulturna dobra u međuvremenu je naložila uklanjanje tog spomenika.

„Povodom saopštenja ministarke kulture i medija, dr Tamare Vujović, u vezi sa spomen-obeležjem u Vusanju posvećenom Isufu Kameru Čeljaju, osećamo odgovornost da reagujemo u ime Nacionalnog saveta Albanaca, jer smo i kao institucija, ali i kao zajednica duboko pogođeni jednostranim ocenama koje se navode u saopštenju Ministarstva kulture i medija. Pre svega, smatramo neprihvatljivim i uvredljivim činom, da odmah nakon skidanja spomen-obeležja Pavlu Đurišiću, reagujete na spomen obeležje Isufa Čeljaja, stavljajući ih u istu ravan i nazivajući ga saradnikom okupatora", navodi se u saopštenju i dodaje:

"Ovo su opasne izjave da bez naučnih dokaza i argumenata, bez uvažavanja lokalnog konteksta, jedna istorijska ličnost bude paušalno označena kao ‘saradnik okupatora’, što sa sobom povlači stigmatizaciju čitave zajednice koja ga smatra delom svog istorijskog pamćenja i ne povezuje se sa nijednom činjenicom koja se i pre, a i sada navodila kroz razne političke pokušaje“.

Navode da Isuf Kamer Čeljaj, nije bio saradnik okupatora, već uvaženi borac za slobodu svog naroda i meštana u Plavu i Gusinju, za vreme rata, koji je poginuo početkom 1944.godine, u 35. godini života u borbi protiv četničkih snaga.

"On nije bio zločinac, niti je stajao uz sile koje su donosile stradanja, progone i krv, kako se pokušava skrnaviti njegovo ime, već suprotno tome, on je bio narodni heroj, koji je po mnogim pisanim činjenicama i izjavama svedoka pomagao i Albancima, ali i mnogim porodicama nealbanskog stanovništva“, naveli su.

Spomen-obeležje u Gusinju podignuto je na inicijativu meštana, kao izraz lokalnog pijeteta i pamćenja, a ne kao čin provokacije ili revizionizma.

„Podsećamo da Crna Gora nije država jedne istine, jedne ideologije i jednog narativa. Crna Gora je zajednica različitosti, složene prošlosti i višeglasnog pamćenja. S toga, pokušaji da se zakon koristi kao oruđe za brisanje jednog dela kolektivnog sećanja duboko su štetni i opasni po društvenu koheziju", stoji u saopštenju.

Ako je, navode, opravdanje za odluku Ministarstva kulture i medija formalno-pravni aspekt, podsećaju da u Crnoj Gori postoje na stotine spomenika podignutih bez odobrenja i na desetine hiljada nelegalnih objekata.

"Dok kada su u pitanju istorijske činjenice, Ministarstvo bi trebalo da se zasniva na relevantnim arhivskim dokumentima i proverljivim činjenicama, a ne na jednostranim izvorima i subjektivnim izjavama pojedinaca. Štaviše, NSA poseduje sasvim drugačije podatke i dokaze, koji govore u prilog Jusufa Čeljaja kao branioca svoje zemlje i naroda, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost“, kaže Nika.

Pozvao je Ministarstvo kulture i medija da „prekine praksu jednostranih i autoritarnih odluka, i da umesto ultimatuma – otvori dijalog“.

„Jer država koja ruši spomenike bez sluha za građane – rizikuje da ruši i mostove poverenja među svojim narodima“, piše u saopštenju.