U Beogradu se održava Međunarodna konferencija "25 godina socijalnog dijaloga u Srbiji"

BEOGRAD - U Beogradu se danas održava Međunarodna konferencija "25 godina socijalnog dijaloga u Republici Srbiji“, na kojoj učestvuje 120 učesnika od kojih je više od 30 inostranih.

Među stranim učesnicima su predstavnici vlada, poslodavaca i sindikata iz Evrope, Azije, Afrike, Latinske Amerike i Kariba, odnosno Kine, Ruske Federacije, Republike Koreje, Francuske, Rumunije, Monaka, Luksemburga, Grčke, Malija i Kurakaoa.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u tehničkom mandatu Nemanja Starović rekao je otvarajući konferenciju da nema javne politike, počev od zdravstva, obrazovanja, pa čak i bezbednosti koje se ne mogu posmatrati u isto vreme i kroz prizmu socijalno-ekonomskog dijaloga.

On je naglasio da socijalni dijalog predstavlja neophodan preduslov za uspešno rešavanje problema u svim oblastima društva, kroz uspostavljanje međusobnog poverenja i razumevanja između socijalnih partnera.

"Sve se to postiže poštovanjem postignutog dogovora, ispunjavanjem preuzetih obaveza od strane svakog od učesnika u socijalnom dijalogu", rekao je on.

Kako je nagasio, u Srbiji Socijalno-ekonomski savet (SES) predstavlja najvažniju instituciju tripartitnog socijalnog dijaloga i sve tri strane ovog tela -vlada, sindikati i poslodavci, treba da se zalažu da savet svojim radom doprinese sprovođenju odgovorne socijalne i ekonomske politike u Srbiji.

Starović je poželeo dobrodošlicu svim učesnicima današnje konferencije i dodao da je većina njih učestovala i na Međunarodnoj konferenciji koja je organizovana u Beogradu 2022.

"Nadam se da ćemo vam biti dobri domaćini i da ćemo nastaviti dobru i uspešnu saradnju u okviru našeg članstva u Međunarodnoj organizaciji socio-ekonomskih saveta i srodnih organizacija", rekao je on i podsetio da je Srbija u članstvo ove važne organizacije pristupila tek 2018. ali da je veoma posvećena radu u okviru ovog tela i da je predstavnik Srbije izabran za člana borda organizacije već 2019.

Starović je naveo i da je Srbija odlučna da nastavi sa jačanjem koncepta dostojanstvenog rada sa daljim ukupnim jačanjem ekonomskih kapaciteta i poštovanjem svih međunarodnih standarda u oblasti rada utvrđenih ratifikovanim konvencijama Međunarodne organizacije rada, ali i usmeravanjem makroekonomskih politika koje će omogućiti potpuno sprovođenje ovih međunarodnih standarda.

"Srbija godinama unazad ima jasno opredeljenje za razvoj i unapređenje socijalnog dijaloga na svim nivoima, počev od lokalnog, tako i na republičkom nivou u okviru SES-a, ali isto tako i na međunarodnom planu", rekao je on.

Generalni sekretar Ekonomskog i socijalnog saveta Kurakao Raul Henrikez rekao je da je Srbija tokom prethodnih godina uspela da prođe značajnu transformaciju i politički i ekonomski i institucionalno u kontekstu uspostavljanja i jačanja SES.

"Srbija je uspela da uspostavi dijalog po pitanjima tržišnih uslova i tržišta, kolektivnog pregovaranja i socijalne zaštite i to je bilo ključno u promovisanju stabilnosti u vremenima kada je prolazila kroz reforme i tranzicije. Ovaj napredak nije došao sam od sebe automatski, zapravo to je rezultat posvećenosti i izgradnje kapaciteta i institucionalnog učenja", rekao je on.

Henrikez je naveo i da je Srbija pokazala da dijalog nije samo tek jedna norma i standard, već da je jedna čitava kultura koja mora da se gaji, i štiti i da kontinuirano bude uspostavljena u tom kontekstu.

Prema njegovim rečima, jačanje institucija koje štite socijalni mir, promovišu socijalni dijalog i doprinose socijalnoj pravdi su ključna načela kojima se u budućnosti treba posvećivati.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić rekao je govoreći na panelu "Socijalni dijalog" rekao je da je osnovna pozitivna stvar svakog SES na lokalnom nivou da svaki od tri socijalna partnera kada je problem negde u lokalu, preuzme na sebe deo odgovornosti.

On je naveo i primer funkcionisanja SES-a Holandije gde se kada se pojavi neki problem najveći stručnjaci iz te oblasti skupe i donesu rešenje po tom pitanju i to ide na vladu i automatski se bez rasprave usvaja.

Zamenik predsednika UGS "Nezavisnost" Zoran Ilić rekao je da Srbija mora više da ulaže u socijalni dijalog, jer kako je naglasio bez obzira na razlike i interese između sindikata, poslodavaca i vlade, socijalni dijalog nema alternativu.

Generalni sekretar Međunarodne asocijacije ekonomskih i socijalnih saveta i sličnih organizacija (AICESIS) Apostolos Ksirafis rekao je da je za napredak svake zemlje važno zajedništvo i jake institucije, odnosno institucionalna stabilnost.

Zamenik predsednika Komisije Društvene palate Ruske Federacije za ekonomske i radne odnose Olga Golišenkova, rekla je da kada se priča o socijalnom dijalogu posebno važno da se obezbedi da svi ljudi koji žele nešto da kažu mogu da dođu negde i da se obrate nekom i o tome pričaju.

Ona je navela i da su najuspešniji sindikati oni koji se koncentrišu na formiranje različitih grupica na društvenim mrežama i kasnije njihova integracija u jednu veću kako bi mogli zajedno da rade.

"Staromodni sindikati uopšte ne razmišljaju o ovom aspektu, a on je izuzetno bitan kako bi se svakodnevno pratilo šta se dešava i imali uticaj", rekla je ona.

Golišenkova je navela da su virtuelno prisustvo, virtuelne mreže, mikro blogovi, kao i komunikacija na internetu - sve to je novi oblik socijalnog dijaloga.

"Socijalni dijalog nije samo u sobama i na sastanku na visokom nivou, nije ni samo dijalog između organizacija, kao što nije ni samo virtuelna komunikacija na društvenim mrežama. To je razgovor između ljudi koji žele da budu saslušani i žele da budu aktivni", rekla je ona.

Na današnjoj konferenciji pored panela "Socijalni dijalog", održavaju se još dve panel diskusije posvećene socijalnom dijalogu i kolektivnom pregovaranju "Kolektivno pregovaranje" i "Snaga dijaloga" .