Održana konferencija na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja "Zašto žene ne prijavljuju nasilje u porodici"

BEOGRAD - Učesnici konferencije na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja "Zašto žene ne prijavljuju nasilje u porodici", ocenili su danas da žene žrtve nasilja i dalje ne prijavljuju nasilje u pravoj meri, da je napravljen ipak značajan pomak u prepoznavanje ovog problema, ali da ipak ne postiji dovoljno poverenje u institucije.

Povererenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kazala je da je rodno zasnovano nasilje globalni problem, a istraživanje koje je sprovedeno govori o tome da žene i dalje nemaju dovoljno poverenja u institucije.

 

Kako je navela pomak je učinjen, nasilje u porodici se prijavljuje više nego ranije, ali i dalje nedovoljno.

Janković je istakla da je povećan broj prijava posledica unapređenja sistema za borbu protiv nasilja.

Podsetila je da je devet žena izgubilo život u porodičnom nasilju od početka godine.

"Šta pre nam je potreban nacionalnièa mehanizm za praćenje fenicida koji će dati bolji alat da se bavimo ovim pitanjem", rekla je Janković.

Dodala je da rezultati pokazuju sa žrtve i dalje u najvećem broju trpe u tišini i strahu bez nade, kako je rekla da im se može pomoći da izađu iz tog "začaranog kruga".

Janković je istakla da podaci istraživanja mogu da pomognu u tome da se vidi gde su prerpreke za prijavljivanje nasilja, kao i da se pokaže pravac u kome bi trebaklo ići kako bi se žene ohrabrile da o tome govore.

Dodala je da rezultati govore i to da je podrška porodice i okruženja ključna kako bi žrtva prijavila nasilje.

"Zabrinjava činjenica da su ispitanice kazale da imaju veće poverenje u verske, nego u institucije države", istakla je ona i kazala da je uloga medija velika u borbi prortiv nasilja nad ženama, te da je važno da mediji o tom problemu ne izvaštavaju snzacionalistički.

Janković je naglasila i značaj podizanja svesti u društvu kada su u pitanju žene žrtve nasilja, ali i edukacja, koju bi kako je rekla trebalo sporovoditi od osnovnih škola.

Komesarka za ljudska prava Saveta Evrope Dunja Mijatović istakla je da je nasulje nad ženama tema koja postoji u društvu, ne samo u Srbiji već i u 46 zemalja koje su članice institucije koju predstavlja.

Dodala je da je to jedan od njenih glavnih prioriteta i naglasila da ne poznaje ni jednu tradiciju i kulturu u kojima je to prihvatljivo, ali da se ovaj nasilja dešava u mnogim sredinama.

"Uprkos pozitivnim pomacima još smo daleko od postizanja pune rodne ravnopravnosti", ocenila je Mijatović.

Ona je istakla da je značajno što je Srbija ratifikovala još pre 10 godina "Instambulsku konvenciju" o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici i dodala da su je mnoge zemlje ratifikovale , ali da problem predstavlja njena implementacija.

Osvrnula se na to da su posebno ugrožene kategorije žene romske nacionalnosti, migrantkinje i žene sa invaliditetom.

Mijatović je dodala da nasilje nada ženama nije samo porodično već pitanje celog društva i naglasila da je nizak broj nasiolnika koji se dovedu pred sud i u odnosu na koje se završe sudski procesi u odnosu na broj prijavljenih počinilacaovih krivičnih dela.

Podsetila je da pored nasilja u stvarnosti postoji i takozvano digitalno nasilje nad ženama, te da bi trebalo i u tom domenu raditi na prevenciji i biorbi protiv te vrste nasilja, naglašavajući da prema jednom nedavno urađenom sutaživanhnu svaka druga devojka starosti između 14 i 19 godina trpi neki vid nasilja na internetu.

Ministarka pravde u Vladi Srbije Maja Popović navela je da je veoma važna permanetna edukacija, kao i kontinuirano izveštavanje medija o ovoj problematici.

Ona je istakla značaj usvajanja Zakona za sprečavanje nasilja u porodici koji je donet 2017. godine u skladu sa "istanbulskom konvencijom" dodajući da postiji specijalizovan sajt čiji cilj je da omogući žrtvi nasilja da na adekvatan način bude obaveštena o svojim pravima, kao i mogućnostima na koji način može da dobije zaštitu i podršku bez obzira gde se nalazi.

Popović je istakla da je značajno podizanje svesti u društvu o žrtvama nasilja, a jedan od uslova za tako nešto je i da mediji do kraja isprate ovakve slučajeve i obaveste javnost koju kaznu je nasilnik dobio za počinjeno delo.

Kazala je da je Ministarstvo pravde publikovalo značajan broj brošura za borbu protiv porodičnog nasilja i nasilja prema ženama, koje na detaljan način pružaju informacije žrtvama kako da prepoznaju nasilje i kome mogu da se obrate za pomoć.

Stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji Jakup Beriš istakao je da je najveći korak za smanjenje porodičnog nasilja i nasilja nad ženama prijavljivanje nasilnika.

Kako je kazao čak 70 odsto žrtava sa porodičnog nasilja sa fatalnim ishodnom nikada nije prijavilo nasilje.

"Svaka žena bi trebalo da bude slobodna da prijavi nasilje", rekao je on i doda da odgovornost za prijavljivanje nasilja ne može ostati smao na žrtvi.

Istakao je da je neophodno da žrtve imaju otvoren put u institucijama kako bi imale hrabrosti da prijave nasilje.

Istraživanje je realizovano kao zajednička aktivnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Programa UNDP u Srbiji. Ono je deo projekta "Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji III" koji u partnerstvu sa Vladom Srbije na čelu sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost sprovode agencije Ujedinjenih nacija.