Dr Marija Ristić: Na raspolaganju je samo jedan lek za karcinom jetre, neophodan je veći terapijski izbor

BEOGRAD - Karcinom jetre, od koga svake godine oboli najmanje 87.000 ljudi na svetu, poslednjih godina kod nas je postao sve zastupljeniji zbog čega treba raditi na što ranijem otkrivanju te bolesti, kao i na njenoj prevenciji, rečeno je panelu koji je danas, organizovalo Udruženje pacijenata sa bolestima jetre "Hronos".

Medikalni onkolog, Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i predstavnik RFZO-a, Dr Marija Ristić, napomenula je da je neophodno i da se proširi broj dostupnih terapija za lečenje karcinoma, obzirom da trenutno pacijenti u Srbiji na raspolaganju imaju samo jednu opciju.

"Od 2017. godine imamo na raspolaganju samo jedan lek, Sorafenib, koji je poznat po velikoj toksičnosti. Takođe, toksične su i hemoterapije koje primaju, a takvo lečenje je veoma teško za sve. Prosto, jedan lek ne može odgovarati svima, i neophodan veći terapijski izbor", istakla je ona na skupu organizovanom povodom oktobra, meseca podizanja svesti o karcinomu jetre.

Dodala je da je problem i to što pacijenti uglavnom dolaze u odmakloj fazi ove teške bolesti, koja je izlečiva samo ukoliko se pacijent odmah javi.

"Ali, to se ne dešava. Mi smo praktično u mogućnosti da samo stavimo bolesti pod kontrolu. Uz to, pacijent koji se javi prekasno, ima male šanse za dug život. To je socijalni problem, pacijenti nemaju svest o tome da treba da se jave, a mi treba na to da utičemo", rekla je Ristićeva.

Prema rečima infektologa, profesorke na Medicinskom fakultetu u Beogradu i zamenice direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS profesorke dr Ivana Milošević, problem je i to što je hepatitis, bolest koja uglavom prethodi karcinomu, moguće otkriti samo širokim testiranjem stanovništva.

"Samo tako je moguće da otkrijemo nove slučajeve i lečimo ih. Apelujem na sve odrasle da se testiraju i vakcinišu protiv hepatitisa B", navela je Miloševićeva.

Ona je istakla da između prerastanja hepatisa C u karcinom prođe u proseku osam godina, što je znatno brže od formiranja svih ostalih vrsta malignih oboljenja.

"Mi zapravo plaćamo cenu čekanja na primenu najsavremenijih terapija koje imamo. Koristimo te metode za hepatitis C oko godinu dana, a za hepatitis B više od 10 godina. Ipak, ova oboljenja se po pravilu otkrivaju prekasno", rekla je profesorka i dodala da virusni hepatitisi prednjače kao uzročnici raka jetre.

Gastroenterohepatolog u Klinici za gastroenterologiju i hepatologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, profesorka dr Tamara Milovanović, saglasna je sa ostalim govornicima po pitanju nedovoljne prevencije, ali je i, kako kaže, neophodno da pacijenti sami koriguju svoje navike i prošire svoja znanja.

"Do karcinoma jetre u mnogim slučajevima dovodi bolest alkoholne i nealkoholne masne jetre. Alkoholna je stigmatizovana u Srbiji, a pacijenti se kriju i osećaju postiđeno, i ne žele da odu kod lekara na pregled. Drugi problem je gojaznost - poslednična masna bolest jetre, od koje boluje oko 25 odsto populacije na svetu. Oboljevaju i deca, a uprkos stereotipima, ova bolest se javlja i kod onih koji nisu konzumenti alkohola", rekla je Milovanovićeva.

Zamenik direktora Sektora za lekove RFZO Željko Popadić naveo je da država ulaže napore za lečenje pacijenata od ove bolesti - snosi troškove za redovni skrining koji se koristi za rano otkivanje kancera, i radi na uvođenju mnogobrojnih inovativnih načini lečenja.

"U ovoj godini uvedena je HPV vakcina - prvi inovativni lek za prevenciju. Zatim, za prethodnih šest godina, na listu lekova dodato je još 80 novih, što su najveća sredstva koja su dodeljena za tu namenu, u iznosu od 5,8 milijardi dinara. Takođe, sada imamo dostupne terapije i za hepatitis, koji dovodi do karcinoma, što pruža i mogućnost ranog otkrivanja raka jetre i sprečavanje ozbiljnijih posledica", rekao je Popadić i napomenuo da rak jetre čini oko pet odsto svih oboljenja.

Predstavnica Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović-Batut" sc. med. dr Violeta Rakić, navela je da, ako gledamo statistiku, vidimo da je od 2016. do 2021. godine zabeležena stopa pada smrtnosti od 9,3 odsto.

"U istom periodu zabeležen je i porast oboljevanja i to za 1,8 odsto, kod oba pola. Takođe, u godini za nama, zabeleženo je 306 slučajeva hepatitisa B i C, što je za trećinu više u odnosu na 2021. godinu", istakla je Rakićeva i dodala da se Batut trudi da uradi što više na edukaciji.

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je tokom protekle godine urađeno oko 28 transplatacija jetre, a za lečenje ove bolesti Evropi izdvanja oko četiri milijarde evra, od čega 1,7 milijardi odlazi na direktne troškove.