Počela Nedelja imunizacije, stručnjaci o značaju vakcinacije u najranijem dobu

BEOGRAD - U Srbiji je počelo obeležavanje "Nedelje imunizacije u Evropskom regionu SZO", a kako je rekla direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović, cilj je da se skrene pažnja javnosti na značaj imunizacije od najranijeg uzrasta, jer je efekat vakcine tada najjači.

Jovanović je rekla da je obuhvat ukupne vakcinacije u Srbiji u 2023. godini, veći nego u 2022. godini.

"Imunizacija je jedna od najznačajnijih preventivnih strategija koja se smatra najuspešnijom za kontrolu širenja zaraznih bolesti. Održavanje kontinuiteta uz provođenje nacionalnih programa imunizacije ima prioritet i ni na koji način ne sme biti ugrožen", rekla je Jovanović.

Jovanović je rekla da prema najnovijem izveštaju o sprovedenoj imunizaciji na teritoriji Srbije, postignut obuhvat primarnom vakcinacijom i revakcinacijom, veći je od obuhvata koji je postignut tokom 2022. godine, kada su u pitanju sve vakcine predviđene kalendarom obavezne imunizacije, izuzev obuhvata trećom revakcinacijom protiv tetanusa u završnom razredu osnovne škole.

"Pandemija koronavirusa je svakako uticala na realizaciju programa imunizacije i početkom februara ove godine došli smo u situaciju da se određene bolesti ponovo javljaju u našoj zemlji. Srbija nije izuzetak kada je u pitanju praćenje kretanja velikog kašlja i morbila. I dalje je neophodno kontinuirano sprovoditi osnovne strategije prema planu aktivnosti eliminacije morbila koje se odnose na dostizanje i održavanje obuhvata vakciniom višom od 95 odsto u svim okruzima", naglasila je Jovanović.

Direktorka Batuta je rekla da je za vreme trajanja pandemije u skoro četvrtini zemalja sveta prekidana ili odlagana imunizacija MMR vakcinom, a u velikom broju zemalja došlo je do značajnog pada obuhvata.

"Prema novim podacima, u Srbiji je postignuti obuhvat MMR vakcinom u drugoj godini života u 2023. godini bio 84,5 odsto, što je nešto više nego u 2022. godini, a pre upisa u prvi razred osnovne škole 91 odsto. U 2022. godini to je bilo 89, 5 odsto prema podacima odeljenja za imunizaciju. Tokom 2020. i 2021. godine, u Srbiji su registrovane najniže vrednosti obuhvata MMR vakcinom u poslednjih 20 godina i brojne aktivnosti koje su sledile posle toga dale su značajne rezultate", rekla je Jovanović.

Kada je reč o velikom kašlju, Jovanović je rekla da se on održava endemski u mnogim zemljama Evrope, sa epidemijskim talasima na svakih tri do pet godina.

Naglasila je da je neophodno vakcinati decu i da se ne radi o individualnim odlukama, jer je to postupak koji ugrožava zaštitu celokupnog stanovništva.

"Kolektivni imunitet gradi se vakcinacijom 95 odsto ciljne populacije na teritoriji jedne zemlje i u takvom okruženju i ona deca koja iz opravdanih razloga, zbog određenih bolesti, stanja, nisu bila u mogućnosti da se vakcinišu, biće zaštićena upravo tim kolektivnim imunitetom", naglasila je ona.

Jovanović je još jednom ponovila da je važna imunizacija deteta prvom dozom vakcine do prve godine, dok je drugu dozu potrebno dete da dobije do polaska u školu.

Jovanović je podsetila da se Srbije svrstava u red zemalja koje su deci omogućile još jednu značajnu, preporučenu vakcinu, to je vakcina protiv HPV virusa i primenu devetovalentne vakcine, od juna 2022. godine.

"Ukupno je vakcinisano 36. 888 dece uzrasta od 9 do 19 godina do kraja prošle godine. Obuhvat prvom dozom HPV vakcine u odnosu na broj dece oba pola u deset generacija je 5, 6 odsto. Teško je proceniti i oceniti koliki je obuhvat, ali kada sve generacije stavimo u odnos sa brojem doza, odnosno u brojem vakcinisane dece, onda je podatak od 5, 6 odsto obuhvata na nacionalnom nivou", rekla je ona.

Pored vakcinacije dece uzrasta od 9 do 19 godina, 4. aprila ove godine je uvedena još jedna pozitivna mera u skladu sa dozama koje su bile na raspolaganju, a to je vakcinacija studenta uzrasta do 26 godina i do ovog trenutka je 1.724 studenta vakcinisano.

Jovanović je naglasila da je vakcina protiv HPV virusa besplatna i za dečake i devojčice uzrasta od 9 do 19 godina i dodala da očekuje da će biti na raspolaganju još vakcina i za studente.

Pomoćnica ministarke zdravlja Jelena Janković rekla je da je upravo zahvaljujući vakcinaciji mnogo bolesti iskorenjeno.

Janković je naglasila da Ministarstvo zdravlja donosi zakonske akte i programe imunizacije i da se ove godine obeleževa 50 godina od pokretanja proširenog programa imunizacije SZO u Srbiji, kako bi svim osobama bio omogućen podjednak pristup vakcini u cilju sprečavanja bolesti.

"Ministarstvo zdravlja, zajedno sa institucijama i zavodima i naravno u podršku UNICEF-a, SZO, mora da radi na podizanju svesti stanovništva, odnosno na kampanjama i da radi sa roditeljima, kako bi svoju decu na vreme doveli da prime sve potrebne vakcine. Obavestili smo sve zdravstvene ustanove da budu otvorene za sve nevakcinisane, svu nevakcinisanu decu, odnosno da se propuštene prilike nadoknade vakcinacijom koja sledi", rekla je ona.

Kako je dodala, prošle godine je na teritoriji 10 okruga u saradnji sa 20 domova zdravlja dopunskom vakcnacijom 7.000 dece vakcinisano prvom dozom, 2.000 drugom, a obe doze primilo je 250 dece.

Janković je naglasila da je raduje to što je obuhvat vakcinacije u 2023. godini, veći nego u 2022. godine.

"Ono što nam je posebno važno i drago, da je Srbija na mapi zemalja koje primenjuju imunizaciju protiv HPV virusa. Ovo je zaista značajno da vakcinišemo i da je vakcina dostupna svoj deci uzrasta od 9 do19 godina, ali takođe i studentima gde smo krenuli i sa kampanjom i sa imunizacijom", naglasila je ona.

Direktor Kancelarije SZO u Srbiji Fabio Skano rekao je da je upravo vakcinacija dovela do iskorenjivanja velikih boginja, istakavši da je vakcinacija pravi izbor da bi se deca zaštitila.

On je istakao da je zbog epidemije korona vurisa i nesigurnosti roditelja u prethodnim godinama došlo do smanjenog obuhvata vakcinacije i dodao da je važno da se roditelji informišu i vakcinišu svoju decu.

"Želim da se zahvalim i da čestitam roditeljima, zato što od deset roditelja, osam ili devet njih jeste vakcinisalo svoje decu i na taj način su zaštitili život svoje dece i njihovih prijatelja i tako doprineli zdravlju. Želim da se obratim onom manjem broju roditelja koji još uvek nisu vakcinisali svoju decu i da ih pozovem da daju istu šansu svojoj deci, koju su oni imali kada su bili mali, a to je da prosto budu zaštićeni od malih boginja i od velikog kašlja", rekao je Skano.

On je dodao da kada roditelji imaju informacije bazirane na znanju i nauci mogu da donosu odluku i da vakcinišu svoju decu.

Skano je podsetio da Srbija slavi 97 godina od proizvodnje prve vakcine.

"Srbija je tada bila jedna od prvih u Evropi. Torlak je bio tada odeljenje Batuta i time je praktično Srbija utkala put ka proizvodnji vakcine", naglasio je Skano.

Skano se osvrnuo i na vakcinaciju protiv HPV virusa i dodao je ona važna i za dečake i devojčice, jer se time sprečava karicnom u kasnije uzrastu.

Direktorka Sektora za ugovaranje zdravstvene zaštite RFZO Mirjana Uzunović Mako rekla je da su vakcine medicinsko i civilizacijsko dostignuće, koje je sačuvalo milione života.

"Prema procenama SZO, vakcinacija godišnje spasi živote više od tri miliona ljudi širom sveta. Nauka napreduje i možda ćemo u budućnosti pronaći i još neke vakcine za bolesti koje sada ugrožavaju ljudske živote. Činjenica je da trenutno u mnogim zemljama prolazimo kroz jednu vakcinalnu krizu. Pre 30 ili 40 godina nije se postavljalo pitanje da li će se dete vakcinisati. Sada su se pojavile neke bolesti, kao što su veliki kašalj, male boginje, koje dovode čak i do smrti i smrtnog ishoda. Razlozi odbijanja vakcina su različiti i svako ko ima dilemu trebalo bi da ima na umu da posledice bolesti su daleko teže od eventualnih neželjenih dejstava vakcine", rekla je ona.

Kako je istakla, Srbija je jedna od zemalja koja je u istom momentu uvela HPV vakcinu i za dečake i za devojčice, zato što su istraživanja pokazala da dečaci iznad 15 godina, to jest svaki treći je zaražen nekim HPV virusom, a svaki peti je zaražan nekim od onkogenih tipova.

Naglasila je da se ova vakcina u svetu koristi od 2006. godine i do sada je negde više od 500 miliona doza dato.

"Moram da napomenem da u nekim zemljama koje su pre nas uvele ovu vakcinaciju, kao što je na primer Australija, karcinom grlića materica potpuno iskorenjen", rekla je ona.

Direktorka UNICEF-a u Srbiji Dejana Kostadinova rekla je da je dobro što se Srbija približava željenoj stopi vakcinacije, ali da je važno da se svakodnevno apeluje na značaj imunizacije.

Kostadinova je dodala je je u prva tri meseca ove godine u Evropi prijavljeno više od 40.000 slučajeva malih boginja i da su se mnogi završili i smrtni ishodom.

Istakla je da su važna tri koraka na kojima UNICEF radi kada je u pitanju imunizacija.

"Prvo, suprostaviti se lažnim informacija time da svaki roditelj dobije istinite i relevantne podatke od zdravstvenih institucija, zatim da se proces vakcinacije učini dostupnijim i da zakazivanje bude lakše, kako bi se vakcinisali i oni koji su propustili priliku ranije. I treće, da svaki zdravsteni radnik znanjem i samopouzdanjem uđe u razgovor sa roditeljima i da im pruži sve informacije, jer roditelji imaju pravo da pitaju", rekla je Kostadinova.

Ona je rekla da je UNICEF pokrenuo i mobilnu aplikaciju Beba koja sadrži informacije o imunizaciji i trenutno u Srbiji ima više od 100.000 korisnika.

Istakla je da je prošle godine ova organizacija investirala u stručno usavršavanje 340 zdravstvenih radnika, pomažući im da steknu napredna znanja i veštine komunikacije.