Akira Imamura: Srbija ključ za stabilnost Zapadnog Balkana i ostaje strateški važan partner Japana

BEOGRAD - Ambasador Japana u Srbiji Akira Imamura izjavio je danas da Srbija predstavlja ključ za stabilnost Zapadnog Balkana, da ostaje strateški važan partner Japana u regionu i da je njegova zemlja spremna da nastavi da podržava napore Srbije ka evropskim integracijama. On je u razgovorima jedan na jedan "Razgovor pored vatre - Rast bez granica: Inovativni pristup Japana Zapadnom Balkanu", održanom u okviru konferencije "Zapadni Balkan 2030", rekao da je Srbija za Japan ključ stabilnosti ovog regiona, a evropska stabilnost je u interesu ne samo Evrope, već i Japana. Imamura je naveo da su dve vlade potpisale izjavu kojom su podvukle značaj bilateralne saradnje, a koja će stupiti na snagu naredne godine i kako je ocenio, poslati pozitivan signal potencijalnim japanskim investitorima u Srbiiju. Prema njegovim rečima, tu su posebno istaknute oblasti energetike, kritičnih minerala, lanaca dostave, kao i digitalne transformacije i razvoj startap ekosistema. Imamura je naglasio da Japan želi da pomogne Srbiji da izbegne tzv. "zamku srednjeg dohotka", odnosno stanje zaleđenosti i da ubrza privredne reforme. Ambasador Japana je naveo i da kada je reč o energetici i zaštiti životne sredine, održivost prioritet njegove zemlje i da će ona deliti svoja iskustva sa Srbijom u tranziciji ka čistim izvorima energije, uključujući solarne panele, toplotne pumpe i obuku stručnjaka u oblasti nuklearne energije.

"Počećemo saradnju i po pitanju nuklearne energije, naročito u vezi obuke stručnjaka, jer nakon toliko dugo godina ne postoji nuklearna elektrana u Srbiji, odnosno u bivšoj Jugoslaviji i to je mesto na kojem možemo da počnemo da sarađujemo", rekao je on.

Kako je dodao, Japan je jedna od zemalja koja je najviše sklona elementarnim nepogodama, tako da su i tu spremni da sa Srbijom podele njihovo iskustvo, naročito vezano za ekosisteme. odnosno smanjenje rizika u određenim ekosistemima, kako zaštititi na primer, šume ili obnoviti šume, kako bi se sprečila klizišta ili veliki požari.

"Japan i Srbija mogu zajedno raditi i na razvoju cirkularne privrede. Mi imamo jedan izraz koji znači 'suviše dragoceno da bi bilo otpisano' i to je princip koji želimo da promovišemo i u Srbiji", rekao je ambasador.

Jačanje institucionalnih kapaciteta ključ za održiv razvoj

Jačanje institucionalnih kapaciteta, tehničke pomoći i regionalne saradnje su ključni faktori za ubrzanje reformi i održivi razvoj, zaključeno je danas na panelu Regionalna integracija i pristupanje EU - Investicioni slučaj za Zapadni Balkan, koji je održan u okviru konferencije "Zapadni Balkan 2030". Učesnici tog panela složili su se da se države Zapadnog Balkana nalaze u važnom trenutku transformacije i da geopolitičke promene zahtevaju odlučnije i brže delovanje. Sa skupa je poručeno i da je ključno ne samo sprovesti projekte, već obezbediti i trajne koristi za buduće generacije.

Učesnici su jedinstveni i u stavu da ovaj trenutak ne sme da se propusti, jer je, kako su istakli, Ukrajina cenu svojih otvorenih vrata prema Evropi platila visoko. Na panelu je rečeno i da je u proteklih 10 do 20 godina sproveden veliki broj razvojnih projekata u regionu počev od unapređenja energetske efikasnosti do jačanja lokalnih kapaciteta, ali da je pred zemljama i dalje mnogo posla. Tokom diskusije naglašeno je da tehnička pomoć i partnerstva predstavljaju osnovu za održivu promenu. Složni su i u oceni da se samo zajedničkim radom i inovativnim pristupima treba omogućiti mladim generacijama da stvaraju i napreduju u Evropi.

Regionalni direktor UNOPS-a za Evropu i Centralnu Aziju Tim Lardner rekao je da region Zapadnog Balkana ima strateški položaj i da se nalazi na raskrsnici transportnih, energetskih i digitalnih koridora, kao i da je prirodna kapija između EU, Centralne Azije i globalnih tržišta. Prema njegovim rečima, ovaj region deli isto odredište a to je integraciju u EU uz istovremeno unapređenje regionalne saradnje.

"Integracija zahteva harmonizovane sisteme, otvorena tržišta, zajedničke standarde i zajedničku viziju. Regionalna saradnja nije politička retorika, već praktična priča. Kada se zemlje koordiniraju po pitanjima zaštite životne sredine, nabavki, infrastrukture ili digitalnih sistema, projekti postaju brži, jeftiniji, a njihov sistemski uticaj se umnožava", rekao je on.

U Beogradu počela konferencija "Zapadni Balkan 2030"

U Beogradu je danas otvorena konferencija "Western Balkans 2030 - A Turning Point for the Region", na kojoj učestvuju ministri, predstavnici Evropske unije, međunarodnih institucija i vodeći poslovni lideri kako bi zajednički definisali pravce budućeg razvoja Zapadnog Balkana. Konferencija ima za cilj, kako je rečeno na otvaranju, da istakne potencijal regiona da doprinese stvaranju konkurentnije, održivije i povezanije Evrope. Istaknuto je i da je cilj konferencije da se "Zapadni Balkan 2030" uspostavi kao godišnji forum za dijalog i saradnju i kao mesto na kojem se ideje pretvaraju u konkretne akcije i partnerstva. Slogan ovog skupa koji se održava u Sava centru je "One room. One day. Real impact." Ambasador Italije u Srbiji Luka Gori rekao je da proces proširenja EU na Zapadni Balkan danas ima novi geopolitički značaj i ponovo je visoko na evropskoj agendi.

"Posle godina zamora od proširenja, rat u Ukrajini doneo je novu svest i proširenje je sada bezbednosni element za Evropu" rekao je on.

Gori je ocenio da EU mora da pomiri transformacionu i geopolitičku dimenziju procesa, naglašavajući da reforme zahtevaju vreme, ali da se geopolitička utakmica već odvija. On je poručio da EU mora da reformiše sopstvene institucije kako bi bila spremna da primi nove članice i da ubrza proces pristupanja. Naglasio je i da oni ne mogu da budu zadovoljni ako samo Crna Gora i Albanija uđu u EU, dodajući da Italija želi da sve zemlje regiona postanu članice, jer samo tako može da se obezbedi stabilnost i prosperitet Balkana.

"Mi želimo da poguramo sve države regiona da postanu članice EU zato što mi verujemo da zapravo ne možemo da kreiramo nove pejzaže sa samo dve države, već moramo da imamo sve. Ali to ne zavisi od nas, to zavisi mnogo od vlada ovih država, posebno od vlade Srbije i mi ohrabrujemo posebno vladu Srbije da dostigne Crnu Goru i Albaniju i da što pre postanu svi nove članice EU", rekao je Gori.