Zoran Milivojević: Proširenje EU postalo isključivo geopolitičko pitanje

BEOGRAD - Karijerni diplomata Zoran Milivojević izjavio je danas da je proširenje EU postalo isključivo geopolitičko pitanje zato što u ovom trenutku u Evropi dominira ratna opcija i interes da prostor zaokruži na toj opciji u kojoj se Srbija ne uklapa, a u koju se Albanija, Crna Gora, Ukrajina i Moldavija uklapaju.

Milivojević je za Tanjug, povodom izjave predsednika Evropskog Saveta Antonia Košte i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da je proširenje EU najbolja investicija koja može da se napravi za budućnost Evrope, rekao da u politici proširenja dominira geopolitika i jedan specifičan interes koji se ne poklapa potpuno sa onim što je do sada bila politika proširenja.

Dodao je da u trenutnoj politici proširenja EU ne dominiraju oni elementi koji se vezuju za vladavinu prava, demokratske institucije, borbu protiv korupcije već čista geopolitika i geopolitički interes.

"Kako bi drukčije objasnili da su Ukrajina i Moldavija ove godine dramatično napredovale u svim tim stvarima za razliku od nas. Jedna Ukrajina koja je u ratnom stanju i pitanje je kako mogu uopšte da funkcionišu institucije i politički sistem po standardima koji podrazumevaju politiku proširenja. Tu se odmah vidi da je dominantno nešto drugo", naveo je on.

Kako je ocenio Srbija je poseban slučaj odavno i istakao da sva proširenja koja su do sada obavljana nisu imala takav tretman kao Srbija s obzirom na to da se od Srbije traži da se odrekne dela teritorije, svojih interesa, svoje lične karte kao nezavisne i vojno neutralne.

Smatra i da se odstupa od principa i normi koje važe za prijem država, kao i da države kandidati za članstvo moraju da budu suverene u međunarodno priznatim granicama što nije slučaj ni sa Ukrajinom ni sa Moldavijom.

"To moraju da budu države kod kojih su dominantni oni elementi koji važe za politiku proširenja. U političkom smislu to su vladavina prava, demokratske institucije, ljudska prava, jedinstveno tržište. Pregovori znače preuzimanje pravne tekovine EU, to podrazumeva da se to prostire na celoj teritoriji po demokratskim standardima što u ovom trenutku nije moguće primeniti ni na Ukrajinu ni na Moldaviju, ali ni Albaniju", naveo je on.

Na pitanje kakve su šanse da se Srbija "pomeri sa mrtve tačke" oko otvaranja klastera do kraja godine, Milivojević je ocenio da će se klaster otvoriti zato što postoji interes EU iz geopolitičkih razloga za ovaj region koji, smatra on, ne može da se integriše u EU bez Srbije.

"Čista je geopolitika i u ovom slučaju. Postoji jedan specifičan interes koji ne znači iskrenu želju i jasan stav da Srbija zaista ima šanse da u neko dogledno vreme, bez suštinskih promena na kojima se insistira, postane članica EU, u slučaju Srbije se insistira na oduzimanju dela teritorije, na tome da se Srbija odrekne suvereniteta i stava da je politički nezavisna", objasnio je on.

Komentarišući izjavu evropske komesarke za proširenje Marte Kos da "vidi Srbiju u EU, ali demokratsku Srbiju" i da Srbija "ne može da sedi na sve stolice i gleda u EU za novac, a na drugu stranu za gas", Milivojević je istakao da Srbija ne sedi na dve stolice već samo na jednoj svojoj stolici, što je i razlog zbog čega EU posebno tretira Srbiju.

Milivojević je rekao da je interes Srbije kao nezavisne države da uzima gas tamo gde je on najpovoljniji i gde je moguće da ga dobije, napomenuvši da Srbija nema druge mogućnosti da dođe do gasa sem ovih.

"Mi se opredeljujemo za taj gas na osnovu naše nezavisnosti i na osnovu našeg odabira partnera u tom smislu. Još nešto se ne slažem sa Martom Kos, ona kaže mi želimo Srbiju ali demokratsku. Ja mislim da je Srbija demokratska i bilo bi dovoljno i bliže definiciji iskrenosti da kažu samo želimo Srbiju u EU", poručio je on.