Dragan Bisenić za Tanjug: Novi globalni trio - Tramp, Fon der Lajen i Rute

BEOGRAD- Evropska unija i NATO ove godine biraju svoje čelne ljude, tako da je "otpornost" prema potencijalnom američkom predsedniku, jedan od važnih kriterijuma budućeg izbora, ocenjuje novinar Dragan Bisenić i dodaje da je za sada Ursula fon der Lajen jedini kandidat za predsednika Evropske komisije, dok je za generalnog sekretara NATO-a najozbiljniji kandidat bivši holandski premijer Mark Rute.

Veruje se da bi novi evropski komesar za bezbednost bio dosadašnji generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg navodi Bisenić i konstatuje da ako je Fon der Lajen obezbedila njegovu saglasnost za novu ulogu, a time i podršku svojoj kandidaturi, onda njene šanse za novi mandat eksponencijalno rastu kao i scenario za pojavu globalnog "trija" - Donald Tramp, Ursula fon der Lajen i Mark Rute.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Vodeće evropske i evroatlantske organizacije, EU i NATO, pripremaju se za nove okolnosti u koje su obeležene mogućnošću da se na čelu SAD ponovo nađe Donald Tramp. On se već u više navrata negativno izjasnio i o EU, ali i o NATO. Tramp pokušava da obezbedi nominaciju republikanaca za predsednika, što bi mu dalo solidnu šansu da u novembru zameni predsednika Džoa Bajdena i već najavljuje da će "ohrabriti" Rusiju da napadne zemlje NATO-a koje ne ispunjavaju svoje finansijske obaveze.

Evropska unija i NATO ove godine biraju svoje čelne ljude, tako da je otpornost prema potencijalnom američkom predsedniku, jedan od važnih kriterijuma budućeg izbora.

Ursula fon der Lajen najavila je nameru da se kandiduje za drugi mandat predsednice Evropske komisije. Ona je to saopštila nakon sastanka Hrišćansko-demokratske unije (CDU) na kojem je nominovana za glavnog kandidata za evropske izbore. Podeljena su mišljenja koliko je ona adekvatan kandidat za novi mandat.

Njoj se kao glavni razlog zašto je ona dobar kandidat uzima njen aktivni stav i što ostavlja utisak da razume da EU mora da jedinstveno deluje u bezbednosnoj politici u svetu u kome Rusija i Kina postaju sve značajnije, a SAD se ponašaju sve nepredvidivije. Vreme Ursule fon der Lajen kao predsednice Komisije obeležili su pandemija i rat u Ukrajini. U oba slučaja, ona je igrala ključnu ulogu u održavanju bloka na okupu i njegovom prilagođavanju dramatičnim promenama. Kaže se, "kada je izbila kriza, bila je tu da se javi na telefon".

Za druge, koji u njoj ne vide pravu osobu za ponovni mandat na čelu Evropske komisije, ona je previše fleksibilna u svojim uverenjima i da reaguje često u skladu s pritiscima koji se na nju vrše. To se ne smatra lošim samo po sebi, ali pitanje je da li ona to radi zato što je uverena u to ili zato što želi da očuva vlast ? Na ovim izborima i narednih godina, očekuje se dalji evropski zaokret u desno, što bi moglo da dovede do daljeg slabljenja evropskog bloka. Ta Evropa biće obeležena konfrontacijama i razmimoilaženja, pa je sve više sumnji da li je Fon der Lajen prava osoba da se nosi sa ovim unutrašnjim preokretima. Ona je u prošlosti uglavnom bila tamo gde je bila većina, a do nje će se sve teže stizati.

To što se kandiduje s mesta predsednice Evropske komisije, nailazi na osporavanje pristalica demokratizacije procesa izbora predsednika Evropske komisije. Kada je izabrana pre pet godina, pošten i demokratski izbor vodeće ličnosti EU trebalo je da bude obezbeđen preko procesa "vodećih kandidata". To je značilo da bi oni koji predvode svoje partijske liste na izborima i koji osvoje najviše glasova trebalo da budu u konkurenciji za izbor predsednika Evropske komisije. Tada su to bili narodnjak Manfred Veber i Leo Tindermans. Iznenadna pojava Ursule fon der Lajen koja je bila rezultata dogovora Merkel - Makron, uništila je ovu ideju, koja ionako nije bila nigde zapisana na papiru.

Nemački socijaldemokrata Martin Šulc koji je bio predsednik Evropskog parlamenta, ocenio je da je ovakav izbor prve ličnosti EU bio greška. On sada traži da bi Fon der Lajen trebalo da se povuče. "Ona ne bi trebalo da bude predsednica Evropske komisije, da leti na samit G7, da se sastaje sa šefovima država i vlada, da bude u Savetu, to je neprikladna prednost u odnosu na druge kandidate", proziva Šulc.

Na pitanje da li bi ove nedelje podnela ostavku, Fon der Lajen je rekla: "Moram striktno da podelim ili odvojim ovu ulogu od uloge glavnog kandidata EPP-a i kampanje". Rekla je da postoji "čitav skup pravila" o tome šta ona može, a šta ne može.

Izbor predsednika Evropske komisije nije još blizu, ali nije ni daleko – u junu, nakon izbora za Evropski parlament. Za sada je Ursula fon der Lajen jedini deklarisani kandidat.

Proces izbora generalnog sekretara NATO-a čini da izbor novog pape izgleda kao oličenje transparentnosti. Ali generalno se shvata da to diktiraju dva pravila: prvo, odluka mora biti jednoglasna među 31 članicom alijanse. Drugo, SAD su te koje na kraju odlučuju.

NATO je, čini se, već pronašao rešenje, pa je daleko najozbiljniji kandidat bivši holandski premijer Mark Rute. Rute je pre više od pet godina dobio nadimak "Trampov šaptač". Bio je jul 2018. i generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, izveo je sve osim lidera, ambasadora i šačice osoblja iz prostorije u sedištu vojne alijanse. Nekoliko minuta ranije, svojom tiradom Donald Tramp ih je izbacio iz koloseka upozoravajući da će Sjedinjene Države "ići svojim putem" ako druge zemlje ne počnu da troše više na svoju vojsku.

Raspoloženje je bilo, najblaže rečeno, napeto. Francuski predsednik Emanuel Makron i tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel pokušali su da urazume predsednika SAD, objašnjavajući se da se budžeti za odbranu ne mogu jednostavno povećati preko noći.

Rute, tada premijer Holandije, bio je taj koji je "spasao" situaciju, uveravajući predsednika SAD da je potrošnja porasla – i, što je još važnije, Tramp je bio taj kojem za to idu sve zasluge.

Što se tiče činjenica, to je u najboljem slučaju bila diskutabilna tvrdnja, ali je argument pogodio svoj cilj. Kada se Tramp kasnije tog dana obratio novinarima, bio je uzbuđen, navodeći "veoma neverovatan dvodnevni period u Briselu" tokom kojeg je postigao "ogroman napredak". "Igla se vratila u ručnu bombu", primetili su prisutni.

Danas se čini da će Ruteove veštine "šaputanja" ponovo biti stavljene na probu. Holandski lider je daleko najveći favorit da zameni Stoltenberga na mestu generalnog sekretara alijanse kada mu se mandat završi u oktobru. Kao jedan od premijera sa najdužim stažom u Evropi, Rute je doživeo uspon i pad Trampa 1 i u dobroj je poziciji da se nosi sa mogućnim Trampom 2.

U medijima već su se pojavile vesti da je Rute obezbedio podršku dve trećine lidera zemalja NATO-a; a američki zvaničnici potvrđuju da je među njima bio i Džo Bajden. Nemačka, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo takođe su izjavile svoju podršku.

U svemu ovome, mogućno je da će doći do "razmene" između NATO i EU. Kao bivša ministarka odbrane, Ursula fon der Lajen nije bez takta za pitanja odbrane i bezbednosti koja se sve izraženije postavljaju pred EU.

Činjenica da je Donald Tramp doveo u pitanje bezbednosne garancije SAD u okviru NATO-a – pokrenula je debatu o proširenju evropske bezbednosne i odbrambene politike. Ursula fon der Lajen takođe je pozvala na bližu evropsku saradnju po pitanjima odbrane.

U slučaju drugog mandata, ona bi želela da obezbedi da u novom kabinetu postoji poseban komesar za odbranu, rekla je ona na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. Koja država članica bi dala kandidata, tek bi trebalo da se razjasni. Prema Fon der Lajen, Komisija EU već radi na zajedničkoj politici naoružanja za Evropsku uniju.

Nova strategija EU o naoružanju trebalo bi da bude predstavljena za tri nedelje, najavila je Fon der Lajen. Startegija se sastoji od četiri tačke: prvo, Evropa mora da troši više novca na svoju odbranu i drugo, ovi resursi se moraju bolje koristiti. Postoji i potreba za zajedničkom nabavkom vojne opreme, za šta bi morali da budu zaključeni okvirni sporazumi.

Treće, mora se posebno stvoriti evropska odbrambena industrija sa dobrim radnim mestima, kaže političar CDU i ukazuje na proizvodnju sistema PVO Patriot. Četvrto, EU mora pomno da razmotri šta je potrebno Ukrajini da bi se resursi koristili na ciljani način.

Rusija je trenutno brojčano nadmoćna u ratu protiv Ukrajine i tamo se žrtvuju hiljade mladića. "Moramo da budemo pametniji od Rusije", rekla je ona. U tom cilju, Evropska komisija će uskoro otvoriti kancelariju za koordinaciju u Kijevu.

Ono što je u ovom momentu važno, jeste da se veruje da bi novi evropski komesar za bezbednost o kome govori Fon der Lajen, bio dosadašnji generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg. Ako je obezbedila njegovu saglasnost za ovu novu ulogu, a time i podršku svojoj kandidaturi, onda šanse dosadašnje predsednice Evropske komisije za novi mandat eksponencijalno rastu kao i scenario za pojavu globalnog "trija" - Donald Tramp, Ursula fon der Lajen i Mark Rute.