Savet UN za ljudska prava pozvao Izrael na odgovornost za moguće ratne zločine

ŽENEVA - Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava usvojio je u petak rezoluciju kojom se Izrael poziva na odgovornost za moguće ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Pojasu Gaze.

Za rezoluciju je glasalo 28 zemalja, 13 je bilo uzdržano i šest protiv rezolucije, uključujući SAD i Nemačku, preneo je Rojters.

U rezoluciji je naglašena "potreba da se osigura odgovornost za sva kršenja međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog prava za zaštitu ljudskih prava kako bi se okončala nekažnjivost".
Izražena je i "velika zabrinutost zbog izveštaja o ozbiljnim kršenjima ljudskih prava i teškim kršenjima međunarodnog humanitarnog prava, uključujući moguće ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na okupiranoj palestinskoj teritoriji".

Meirav Eilon Šahar, stalna predstavnica Izraela pri UN u Ženevi, optužila je Savet da je "već duže vreme napustio izraelski narod i već duže vreme brani Hamas".

"Prema rezoluciji koja je pred vama danas, Izrael nema pravo da štiti svoj narod, dok Hamas ima svako pravo da ubija i muči nevine Izraelce", rekla je ona uoči glasanja.

Šahar je istakla da je glas "za" - glas za Hamas.

SAD su glasale protiv rezolucije jer nije sadržala konkretnu osudu Hamasa za napade izvedene 7. oktobra, niti "bilo kakvo pozivanje na terorističku prirodu tih akcija".

Oni su međutim, naveli da Izrael nije učinio dovoljno da ublaži patnju civila.

"Sjedinjene Američke Države su više puta pozivale Izrael da prekine vojne operacije protiv Hamasa... kako bi se izbegle civilne žrtve i kako bi se osiguralo da humanitarni akteri mogu da obavljaju svoju suštinsku misiju bezbedno", rekla je Mišel Tejlor, stalna predstavnica SAD u Savetu.

Prema njenim rečima, to se nije dogodilo i za samo šest meseci u ovom sukobu je ubijeno više humanitarnih radnika nego u bilo kojem ratu u moderno doba.

Savet UN za ljudska prava, koji se sastaje nekoliko puta godišnje, jedino je međuvladino telo osmišljeno da štiti ljudska prava širom sveta. 

Blinken: Uspeh izraelskih odluka merićemo prema humanitarnoj situaciji u Gazi

VAŠINGTON - SAD pozdravljaju najnovije odluke Izraela kojima se omogućava dostava više humanitarne pomoći stanovištvu u Pojasu Gaze, ali njihov uspeh će se meriti rezultatima na terenu, izjavio je danas američki državni sekretar Entoni Blinken.

On je, u obraćanju sa liderima EU u Belgiji, dodao da će SAD pratiti kako se situacija odvija u narednim danima i nedeljama, prenosi Rojters.

Blinken je rekao da će Vašington "pomno posmatrati" specifične pokazatelje kao što su broj kamiona koji dolaze do Pojasa Gaze, kao i procenu rizika od gladi.

On je takođe naveo da Izrael mora da se pobrine da stanovništvo bude zaštićeno u napadima koje vrši u Gazi,  tako što će "maksimizirati sve napore da zaštiti civile" i naglasio da je neprihvatljivo, kako je naveo, "imati toliko ljudi uhvaćenih u unakrsnoj vatri, ubijenih i povređenih".

Izraelske vlasti su odlučile da privremeno otvore luku Ašdod za humanitarne isporuke i prelaz Erez u severnom pojasu Gaze, a takođe će povećati količinu pomoći iz Jordana koja ulazi preko prelaza Kerem Šalom.

Izraelsko saopštenje usledilo je nekoliko sati nakon što su predsednik SAD Džozef Bajden i Netanijahu prvi put razgovarali od napada izraelske vojske u centralnoj Gazi u kojem je ubijeno sedam humanitarnih radnika iz Svetske centralne kuhinje. 

Američki predsednik je nagovestio da bi politika njegove administracije u vezi sa izraelskim ratom protiv Hamasa mogla dramatično da se promeni ako Izrael ne preduzme korake za bolju zaštitu humanitarnih radnika i povećanje isporuka hrane u Gazu i pozvao na hitan prekid vatre da bi se to učinilo, navodi Tajms of Izrael.

Stejt department je ranije najavio da će Blinken danas u Briselu učestvovati na trilateralnom sastanku SAD, EU i Jermenije, zajedno sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom.
Blinken je juče u Briselu učestvovao na sastanku ministara inostranih poslova NATO-a.
 

Izrael otvara luku Ašdod i prelaz Erez za isporuku pomoći Gazi

Izrael će privremeno otvoriti luku Ašdod i prelaz Erez u severnom pojasu Gaze za humanitarne isporuke u Pojas Gaze, prvi put otkako je prelaz značajno oštećen u terorističkom napadu Hamasa 7. oktobra prošle godine, saopštile su izraelske vlasti.

Posle napada na humanitarni konvoj u kojem je ubijeno sedam radnika Svetske centralne kuhinje u Gazi i razgovora sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, izraelski bezbednosni kabinet odlučio je da preduzme hitne korake za poboljšanje humanitarne situacije u Gazi, saopštila je danas kancelarija premijera Benjamina Netanjahua, prenosi Tajms of Izrael.

Izraelske vlasti su odlučile da privremeno otvore luku Ašdod za humanitarne isporuke i prelaz Erez u severnom pojasu Gaze, a takođe će povećati količinu pomoći iz Jordana koja ulazi preko prelaza Kerem Šalom.

"Povećana pomoć će sprečiti humanitarnu krizu i ključna je za obezbeđivanje nastavka borbi i postizanje ratnih ciljeva", saopšteno je iz kabineta izraelskog premijera.

Ove poteze pozdravila je Bela kuća, koja je pozvala Izrael da ih odmah sprovede.

"Ovi koraci, uključujući obavezu da se otvori luka Ašdod za direktnu isporuku pomoći u Gazu, da se otvori prelaz Erez za novu rutu za pomoć do severa Gaze i da se značajno povećaju isporuke iz Jordana direktno u Gazu, sada moraju da budu u potpunosti i brzo sprovedeni“, rekla je portparolka američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Adrijen Votson.

Izraelsko saopštenje usledilo je nekoliko sati nakon što su predsednik SAD Džozef Bajden i Netanijahu prvi put razgovarali od napada izraelske vojske u centralnoj Gazi u kojem je ubijeno sedam humanitarnih radnika iz Svetske centralne kuhinje.

Američki predsednik je nagovestio da bi politika njegove administracije u vezi sa izraelskim ratom protiv Hamasa mogla dramatično da se promeni ako Izrael ne preduzme korake za bolju zaštitu humanitarnih radnika i povećanje isporuka hrane u Gazu i pozvao na hitan prekid vatre da bi se to učinilo, navodi Tajms of Izrael.

Ministar za nacionalnu bezbednost Izraela Itamar Ben Gvir je u saopštenju kritikovao Netanjahua zbog najavljenih mera i naveo da ministri nisu glasali o tom pitanju.

Gvir je izjavu iz kabineta premijera nazvao "netačnom" i zatražio da se ne dozvoli pomoć Gazi, tvrdeći da je to "ispravan način" da se vrate taoci koje su pripadnici palestinske militantne grupe Hamas kidnapovali 7. oktobra.

"Šteta što umesto ulaska u Rafu postoje oni koji više vole da se bave slanjem opreme u Gazu koja direktno stiže do Hamasa. Moramo sada ući u Rafu!", rekao je Gvir.

U saopštenju Netanjahuove kancelarije se navodi da je kabinet ovlastio premijera i druge članove ratnog kabineta da preduzmu navedene korake, ali ne i da je glasanje održano, navodi Tajms of Izrael.

Kancelarija UN za ljudska prava: Napadi na humanitarne radnike ratni zločin

Kancelarija UN za ljudska prava saopštila je danas da napadi na ljude koji su uključeni u dostavljanje humanitarne pomoći predstavljaju ratne zločine, nakon smrtonosnog udara Izraela na humanitarne radnike u Pojasu Gaze.

"Napad na ljude ili objekte uključene u humanitarnu pomoć može da predstavlja ratni zločin. Kao što je Visoki komesar više puta izjavio, nekažnjivosti se mora okončati", rekao je portparol Kancelarije UN za ljudska prava Džeremi Lorens. 

Prema njegovim rečima, izraelski vazdušni napadi u kojima je ubijeno osoblje Svetske centralne kuhinje (WCK) ukazuju na užasne uslove pod kojima humanitarni radnici rade u Gazi.

"Međunarodno pravo zahteva od svih strana da poštuju i štite osoblje koje pruža humanitarnu pomoć i osiguraju njihovu bezbednost i slobodu kretanja", istakao je Lorens, prenosi Rojters.

On je rekao da je obustavljanje isporuke i distribucije pomoći od strane nevladinih organizacija, uključujući WCK, povećalo "već prisutan rizik od velikog broja smrtnih slučajeva od gladi i bolesti".

Izrael je u četvrtak rekao da će prilagoditi svoju taktiku u ratu u Gazi nakon ubistva humanitarnih radnika, koje je vojska te zemlje priznala kao veliku grešku.

Medicinska dobrotvorna organizacija Lekari bez granica odbacila je stav Izraela da je vazdušni napad bio "incident za žaljenje", rekavši da je mnogo humanitarnog osoblja ranije napadnuto.

Sedam radnika iz Svetske centralne kuhinje, koja pruža pomoć u hrani u kriznim i konfliktnim zonama, ubijeno je kada je njihov konvoj pogođen u ponedeljak uveče, ubrzo nakon što su nadgledali istovar 100 tona hrane dovezene u palestinsku enklavu morem.
 

Mekdonalds će otkupiti sve svoje restorane u Izraelu nakon bojkota brenda

Američki lanac brze hrane Mekdonalds saopštio je da će otkupiti sve svoje restorane u Izraelu od kompanije Alonial koja je nosilac Mekdonadsove franšize za Izrael, nakon što se brend suočio sa bojkotom u mnogim zemljama zbog navodne podrške Izraelu u ratu sa palestinskim Hamasom.

Mekdonalds je objavio da je o tome postigao dogovor sa pomenutom  kompanijom, prenosi Bi-Bi-Si.

Kompanija Mekdonalds će tako povratiti vlasništvo nad 225 restorana u Izraelu koji zapošljavaju 5.000 ljudi, a uslovi prodaje nisu otkriveni.

Mekdonalds je naveo da je "i dalje posvećen izraelskom tržištu" i zahvalio je firmi Alonial što je u poslednjih 30 godina izgradila brend američke kompanije u Izraelu.

Izvršni direktor firme Alonial, biznismen Omri Padan, istakao je da je "ohrabren onim što budućnost nosi".

Mekdonalds se našao na udaru kritike i bojkota nakon što je Alonial počeo da deli hiljade besplatnih obroka izraelskim vojnicima.
Većinski muslimanske zemlje kao što su Kuvajt, Malezija i Pakistan su se distancirale od Mekdonaldsa, a bojkot kompanije se proširio i na druge zemlje van Bliskog istoka kao što su Francuska ili Indonezija.

Izvršni direktor Mekdonaldsa Kris Kempčinski je početkom godine naveo da je njegova kompanija žrtva "dezinformacija", ali istovremeno priznao da je bojkot značajno uticao na njeno poslovanje i prihode.