Učesnici konferencije "Ustavni referendum": Posle godinu dana od održavanja referenduma vide se sve manjkavosti

BEOGRAD - Učesnici konferencije "Ustavni referendum - godinu dana kasnije" saglasili su se danas da se posle godinu dana od održavanja refernduma vide jasno sve manjkavosti održanog referenduma, ističući da ni on, niti zakoni koji ga prate, a koji bi trebalo da budu usvojeni u parlamentu neće dovesti do suštinske nezavisnosti pravosudnih organa.

Analitičar Đorđe Vukadinović ocenio je da je interesantno i indikativno to što je, kako je kazao, godišnjica referenduma o promeni ustava upadljivo prećutana u medijima.

"Upadljiva je tišina kojom je godišnjica propraćena", ocenio je Vukadinović.

On samatra da je referendum održan u ne baš dobrim uslovima i ističe da je posebnu šansu u toj situaciji propustila opozicija koja je bila međusobno podeljena, ističući da je jedan deo bio za "ne" na referendumu, a drugi je podržao referendum.

"Referendum su podržale neke od stranaka koje su proevropske, jer nisu mogle da kažu ne onima iz Brisela koji su podržavali vlast i kojima je jedan deo opozicije blizak", rekao je Vukadinović.

Istakao je da je on ponosan na to što je sa grupom intelektualaca stao u odbranu Ustava i rekao "ne" referendumu, ističući da će se posledice ustavnih pormena tek osetiti.

"Rekao bih da je usvajanje promene Ustava od 16. januara 2022. zajednički poduhvat aktuelne vlasti, evropskih institucija i dela opozicije u Srbiji, s tim što je saučešništvo opozicije bilo manje vidiljivo", rekao je Vukadinović.

Podsetio je da je na referndum izašlo malo više od 30 odsto građana, te da je od tog broja nešto više od 60 procenata podržalo izmene ustava.

Profesor Slobodan Orlović ocenio je da postupak promene Ustava, kao i motivi za tu promenu "ne leže unutar granice Srbije, već spolja".

"Na putu smo prenosa suverenosti na nadnacionalnu i naddržavnu instituciju Evropsku uniju što je pokazao najbolje prošlogodišnji referendum", rekao je Orlović i dodao da je to posledica obaveza koje je Srbija preuzela, kako je kazao "ulaskom u taj voz u kome su i Makedonija i Crna Gora koje su već napravle određene pravosudne reforme".

"Upitan je i legitimitet referenduma, jer su se građani odazvali u malom broju, a oni koji su odlučili o promeni još u manjem. Praktično svaki peti građanin je podržao promene Ustava", rekao je Orlović.

Kao sporno on vidi i uključivanje Venecijanske komisije koja je učestvovala u postupku.

"Odbor koji je za to bio zadužen ponašao se kao neko nedonpošče koje se obraćalo da dobije podršku za svaki naredni korak kako za Ustav, tako i za zakone. Venecijanska komisija se saglasila, to je bilo najvažnije i to je bilo jedino što je važno", kazao je on i dodao da u Srbiji ne postoji pravno-politička kultura, o čemu govori to da je Zakon o referendumu promenjen samo nekoliko dana pre referenduma što je, kako je naglasio, nedopustivo.

Kritikovao je i nove zakone o pravosuđu koji se usklađuju sa ustavnim promenama, kao i način na koji se biraju članovi pravosudnih organa po novim zakonima.

Advokat Vladimir Gajić ocenio je da su "ustavne promene doprinos razvoju kolonijalne svesti u Srbiji".

"Problem nije u nezavisnom sudstvu i tužilaštvu, već su problem ljudi i karakteri. Ljudi se uče da budu poslušni, kultirni model u Srbiji je poslušnost", kaže Gajić.

Advokat Goran Đorđević smatra da je "najspornije pitanje izlazak države iz procesa nosioca pravosudnih funkcija", što je, kako je kazao, cilj "novih refirmi koje se kriju iza demokratije i slobode pravosuđa, a upravo su sve suprotno" .

Dušan Tufegdžić iz Pokreta "Buđenje" ocenio je da će "ovakve ustavne reforme imati tragične posledice na srpsko pravosuđe, kao i zakoni na čije se donošenje čeka".

Novinar Srđan Škoro smatra da je Srbija društvo propuštenih šansi i da je referendum bio jedan od tih propuštenih šansi za ujedinjenje opozicije koja nije iskorišćena.